Сима Пандуровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 29:
Пандуревићева дела из области књижевне критике и естетике су: ''„Огледи из естетике“'', ''„Разговори о књижевности“'', [[Богдан Поповић]]. Пандуровић је успешно преводио [[Молијер]]овог ''„Тартифа“'' и [[Шекспир]]ове трагедије и драме ''„[[Хамлет]]“'', ''„[[Ричард III]]“'', ''„[[Хенри IV]]“'', ''„[[Магбет]]“'' и ''„[[Kralj Lir (drama)|краљ Лир]]“'', све са [[Живојин Симић|Живојином Симићем]].
После Другог светског рата је ухапшен и судио му је Суд части 1945. године, као и [[Жанка Стокић|Жанки Стокић]].<ref>[http://www.scribd.com/doc/21194579/Predrag-Puzic-Lomaca-Za-Sensa Предраг Пузић: Ломача за Sensa, Злочин и казна Светислава Стефановића, стр. 51, Каирос, Сремски Карловци, 2003.], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Осуђен је на пет година губитка српске националне части због објављивања текстова у време окупације,<ref name="ko"/> за учествовање у раду управног одбора Српске књижевне задруге током окупације (из кога су били одстрањени сви противници квинслиншког режима) и иступања на [[Коларчев универзитет|Коларчевом универзитету]] у друштву високих квислиншких званичника [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]] и [[Владимир Велмар-Јанковић|Владимира Велмар-Јанковића]].<ref name=Radanovic>{{cite book|author=Милан Радановић|title=Кућа терора у Музеју револуције|year= |url=
== Референце ==
| |||