Инфаркт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Разне исправке |
||
Ред 12:
Конзистенција инфаркта зависи од типа некрозе и грађе самог органа. Он је у почетку обично чвршћи од околног непромењеног ткива (коагулациони тип некрозе), мада је инфаркт органа са великим садржајем [[вода|воде]] и [[маст]]и од почетка мекане конзистенције (коликвациони тип некрозе).
Што се тиче боје, разликује се: бели инфаркт (код органа са терминалним типом циркулације), црвени инфаркт (код органа са колатералним типом циркулације) и бели инфаркт са црвеним рубом (код [[срчани мишић|срчаног мишића]] и
На макроскопском нивоу не запажају се никакве промене у првих неколико часова од тренутка зачепљења крвног суда. Потом некротично ткиво постаје чвршће и блеђе код анемичног инфаркта, односно црвеније код хеморагичног инфаркта. Након 24 часа почиње размекшање погођеног подручја и оно достиже свој максимум након 3-4 дана. У наредном периоду ткиво поприма црвеносивкасту, a потом сивоцрвенкасту боју, због пролиферације младог гранулационог ткива и његовог постепеног сазревања. Након два месеца настаје тзв. постинфарктни ожиљак, који је сиве боје и чврсте конзистенције. На тај начин је функционални паренхим конкретног органа замењен нефункционалним везивним ткивом.
| |||