Отворите главни мени

Промене

42 бајта додата ,  пре 5 година
Негде између 1500. и 1200. п. н. е. дивља аријска племена на бојним колима су заузела [[Индија|Индију]], долазећи са северозапада. Населили су се у подручје данашњег [[Панџаб|Панџаба]], доневши свој [[језик]] и традицију, па су тако аријска племена у великој мери утицала на културу и древне религије староседелаца, матријархалног друштва утемељеног већ у трећем миленијуму пре Христа.
 
Пре [[Индоаријевске сеобе|надирања аријских племена]] главна карактеристика религије долине Инда био је култ плодности. Многе животиње су сматране светим (краве, козе, змије, крокодили), а клањали су се једном главном божанству. Религија аријских дошљака је потиснула, али и деломично асимилирала староиндијску. Попут Грка, аријска племена су приносила жртве боговима који су представљали персонифициране природне силе, док је стара религија долине Инда укључивала јогу, одрицање и обреде прочишћења. У то доба се развија и индијски језик, који се данас зове санскрит.
 
Тај период раног хиндуизма назива се још и ведском религијом. Веде (''вид'' значи »знати«), религијски текстови настали око [[800. п. н. е.]] представљају главни извор познавања првобитне вере. Најмоћнији израз те ране религије јесте обред, помно разрађени ритуал код кога главну реч води [[свештеник]], браман. Хијерархија која је настала вршењем обредних радњи вероватно је први заметак каснијег друштва подељеног на [[касте]].