Отворите главни мени

Промене

'''Ресавска школа''' постојала је током прве половине [[15. век]]а и радила је у оквиру [[Манастир Манасија|Манастира Манасије]], који је подигао деспот [[Стефан Лазаревић]], као своју [[задужбина|задужбину]]. У њој су се окупљали учени [[монаштво|монаси]] писци, [[преводилац|преводиоци]], [[писац|књижевници]], преписивачи који су украшавали [[рукопис]]е и [[рукописна књига|књиге]], због чега је [[манастир]] представљао симбол [[духовност]]и и просвећености током неколико наредних векова. Један од главних сарадника Ресавске школе био је [[Константин Филозоф|Константин Философ]]. По правилима ове школе радило се у [[Манастир Љубостиња|Љубостињи]], [[Манастир Хиландар|Хиландару]], [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]], [[Манастир Високи Дечани|Дечанима]], а утицај се осећао и у [[Република Македонија|Македонији]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Румунија|Румунији]] и [[Русија|Русији]].
 
Упркос значају и утицајима Ресавске школе, данас је у друштву раширен израз „ресавска школа“, који има потпуно другачије значење.
 
== Историја ==
{| border="2" cellpadding="2" cellspacing="0" align style="right" width=":250px"; float:right; style="margin-left: 0.5em; margin-bottom: 0.5em;"
 
| align="left" colspan="2" style="text-align:left; background:Lavender; border-color:Thistle; border-style:solid; border-width:2px;" |
{| border="0" cellpadding="2" cellspacing="0"
| [[Датотека:35Monastery_Manasia_in_Serbia.JPG|мини|лево|250п|<center>Трпезарија Манасије у обнови<ref>[http://www.vaseljenska.com/drustvo/manasiju-zidali-12-a-obnavljamo-je-22-godine/ Васељенска: Манасију зидали 12, а обнављамо је 22 године, Мондо, 7. 9. 2011.], Приступљено 15. 12. 2012.</ref>]]
|}
 
У првој половини [[15. век]]а, за време [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], [[Србија]] се као држава обновила и економски знатно ојачала. Стефан је добио титулу [[деспот]]а после успешног учешћа у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] [[1402]]. године од [[Византијско царство|Византинаца]] у [[Византијски Цариград|Цариград]]у. Србија није више била у вазалском положају према Турцима.<ref name="радомир">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPCIstorijaPopovic/SPC02.htm Светославље: Кратак преглед српске цркве кроз историју, Протојереј др Радомир Поповић], Приступљено 14. 12. 2012.</ref> Истовремено, долази до процвата [[култура|културе]] и [[уметност]]и.<ref name="ресавац">[http://www.resavac.se/stefan/r_skola.html Ресавац: Стефан Деспот Лазаревић, Ресавска школа], Приступљено 14. 12. 2012.</ref> Стефан је узео Београд за престоницу Србије.<ref name="радомир" /> После обнове [[Београд]]а, Сефан је сву своју пажњу посветио подизању манастира Ресаве (1407—1418).<ref name="сава" />. Дуго зидање манастира могло би се објаснити као резултат нестабилних односима са Турцима, због чега је зидање повремено прекидано.<ref name="дамњан" />
 
Стефан је у својој задужбини, готово одмах по оснивању, започео да организује школу - центар за превођење и преписивање књига.<ref name="ресавац" /> У њему је окупио велики број вредних [[монаштво|калуђера]], који су се ту бавили преписивањем, исправљањем старијих рукописа и превођењем новијих књижевних дела. На његов позив су долазили учени калуђери са [[Света гора|Свете горе]] да преводе дела са [[грчки језик|грчког језика]].<ref name="григорије" /> Ту су радили учени калуђери, писци, преводиоци, књижевници, преписивачи, који су украшавали рукописе и књиге.<ref name="радомир" /> Када је пала бугарска царевина (1393-6) велики број бугарских калуђера и књижевника прешао је у Србију, а са њима и идеје [[Трновска школа|Трновске школе]] о реформицији правописа. <ref name="григорије" /> Један од главних руководилаца Ресавске школе био је [[Константин Филозоф|Константин Философ]], бугарски емигрант [[Јевтимијева школа|Јевтимијеве школе]] у [[Трново (Бугарска)|Трнову]],<ref name="лексикон">Историјски лексикон, [[Владимир Ћоровић]], Београд (2006), pp. 149. ISBN 978-86-379-0984-2.</ref> а касније и [[Григорије Цамблак]].<ref name="дамњан" />.
 
Константин Филозоф је израдио правила новог правописа, заплетена, удешена по грчким граматичким списима, са врло много ученог и непотребног баласта, али и са извесним подигнутим критичким мерилом. Списи поправљени по начелима и у духу ове школе брзо су постали веома цењени,<ref name="лексикон" /> а Манасија велики духовни и просветни центар деспотовине и вековима била симбол просвећености<ref name="радомир" />, остављајући велики утицај на наше писаре [[16. век|16.]] и [[17. век]]а.<ref name="лексикон" />
 
== Утицаји, значај и ширење ==
Преписи и преводи Ресавске школе сматрају се узорнима, по којима се до [[18. век]]а мерио квалитет рукописа. По ресавским правилима радило се у [[Манастир Љубостиња|Љубостињи]], [[Манастир Хиландар|Хиландару]]. Утицај Ресавске школе ишао је дубоко у [[Република Македонија|Македонију]], [[Бугарска|Бугарску]],<ref name="григорије">[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaSPC/Istorija30.htm Светосавље: Преглед историје хришћанске цркве, Српска црква, Григорије Микић], Приступљено 14. 12. 2012.</ref>, [[Румунија|Румунију]] и [[Русија|Русију]].<ref name="радомир" /><ref name="григорије" />.
 
Игуман манастира Дечани, Григорије Цамблак, постао је касније [[Кијев|кијевски]] [[митрополит]]. Познат је тада био и српски монах [[Пахомије Логофет]], који се у Русији прославио као [[Хагиографија|писац житија]].<ref name="радомир" />