Нуклеинске киселине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
 
Постоје два типа нуклеинских киселина:
* [[дНК|дезоксирибонуклеинска киселина]] (ДНК) и
* [[рибонуклеинска киселина]] (РНК).
 
Ред 12:
један [[пентоза|пентозни]] [[шећер]] за који је везана [[Fosfat|фосфатна група]] и једна [[азотна база|азотна]], пуринска или пиримидинска база. Нуклеотиди међусобно повезују и на тај начин, захваљујући вези која се успоставља између фосфата и шећера, формирају ланац.
 
Осим у [[вирусивирус]]маима, који садрже једну или другу нуклеинску киселину (никада обе), ДНК и РНК се налазе у свим врстама организама.
 
Нуклеинске киселине се највише налазе у једру (lat. nucleus) па су по томе и добиле назив. Први их је изоловао [[Фридрих Мишер]] 1872. године. Нешто касније установљено је да се, осим у једру, налазе и у цитоплазми. Према данашњим подацима познато је да засебне нуклеинске киселине садрже и неке од ћелијских [[органела]], какве су нпр. [[митохондрија|митохондрије]] и [[хлоропластихлоропласт]]и.
 
Према грађи су [[полимер]]и изграђени од мономера - нуклеотида.