Макс Бекман — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Франкфурт → Франкфурт на Мајни |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 10:
| датум_смрти = [[27. децембар]] [[1950]].
| место_смрти = [[Њујорк]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| поље =
| правац_традиција =
Ред 18:
| боја = #CCCC99
}}
'''Макс Бекман''' ({{јез-нем|Max Beckmann}}, *[[12. фебруар]] [[1884]], [[Лајпциг]]— † [[27. децембар]] [[1950]], [[Њујорк]]) је био [[Немачка|немачки]] [[сликар]], [[
== Биографија ==
Ред 29:
{{цитат|На Французе не пуцам, од њих сам толико тога научио. На Русе, такође не, Достојевски је мој пријатељ}}
Током [[1920]]. често је боравио у [[Баден-Баден]]у, бањи и коцкарској меки на југу Немачке, заједно са својом другом супругом Квапи. До [[1933]]. предавао је у [[Франкфурт на Мајни|
Преселио се у Берлин, где је сликао пејзаже [[Шварцвалд]]а у олуји, са почупаним дрвећем и срушеним путевима. Као последица ставова Адолфа Хитлера о уметности, његова уметнот је класификована као дегенерисана, тако да је са супругом морао напустити Немачку и настанити се у [[Амстердам]]у. Ту је доживео период несигурности и усамљености. У Холандији је боравио током нацистичке окупације ове земље.
После рата населио се у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], где је живео до смрти [[1950]].
== Дело ==
Ред 39:
Бекманово дело је рефлексија радикалних промена у друштву и уметности времена у коме је живео. Његове слике приказују теме од ужаса рата до декаденције гламура културе [[кабаре]]а у [[Вајмарска република|Вајмарској републици]]. Од тридесетих година, његови радови садрже митолошке референце које су често метафора за бруталности нацистичког режима. Бекман је био веома упућен у филозофију и близак [[Мистицизам|мистицизму]]. Својим делима покушавао је да се бави универзалним темама ужаса, искупљења, вечности и судбине.
За разлику од већине савременика, Макс Бекман је одбацивао [[Апстрактна уметност|апстрактно сликарство]]. Дивио се и инспирисао сликарима: [[Пол Сезан|Сезаном]], [[
Створио је личну и аутентичну верзију модернизма, зачињену митологијом и фантазијом, сликајући портрете, пејзаже и мртве природе. Обновио је средњовековну традицију сликања [[триптих]]а. Своје триптихе је сматрао огледалима модерног друштва. Током целог живота сликао је аутопортрете, слично као Рембрант или Пикасо.
| |||