Босна (река) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 24:
[[Датотека:VreloBosne2.PNG|мини|лево|250п|Врело Босне]]
Извире из тридесетак крашких врела у селу Врутци у близини града [[Илиџа|Илиџе]] у подножју планине [[Игман]] на 500 -{m}- [[апсолутна висина|надморске висине]]. Сам локалитет извора се назива [[Врело Босне]] и познато је [[Сарајево|сарајевско]] излетиште. Протиче централним делом Босне, а код [[Шамац|Шамца]] се улива у реку [[Сава|Саву]]. Река Босна припада [[црноморски слив|црноморском сливу]]. У [[Римско царство|римско]] време река се звала ''Bathinus'' и неки историчари сматрају да је по њој и настала реч Босна. У горњем току, од извора до [[Зеница (град)|Зенице]], протиче кроз Сарајевско, Височко, Какањско и Зеничко поље. У средњем току се пробија кроз клисуре усечене у чврсте стене, Врандук-Немила и Маглај-Добој, а у доњем току од [[Добој]]а до ушћа, протиче нестабилним коритом кроз [[алувијална раван|алувијалну раван]] гдје прави више рукаваца, ада и меандара.
Река Босна је дуга 273 -{km}-, дубока је 1-3 -{m}- (у вировима достиже дубину и до 10 -{m}-) а широка је од 35 до 170 -{m}-. Највише је сужена између [[Маглај]]а и [[Добој]]аДобоја. Обале су јој високе од 1,5 до 6-{m}-, а делимично су обрасле шумом и жбуњем. На више места прави слапове и брзаке. Просечан пад јој износи 1,48м/км, а средња количина протицања воде око 100-{m}-100-{m}-³/s. Највећи водостај је у периоду [[март]]-[[мај]] и у [[новембар|новембру]], а најнижи у [[август]]у и [[септембар|септембру]]. Низводно од Маглаја је могуће сплаварење за време средњег и високог водостаја.
 
Ретко плави околно земљиште, осим низводно од [[Модрича|Модриче]] гдје се чешће излива. У доњем току наноси веће количине шљунка, стварајући плићаке. Дно корита Босне чине претежно непропустљиве стиене. Газови преко Босне су ретки. Смрзава се само за вријеме јаких зима. Главне притоке ријеке Босне су: [[Жељезница (притока Босне)|Жељезница]] (26,9 -{km}-), [[Миљацка]] (35,9 -{km}-), [[Криваја (притока Босне)|Криваја]] (101 -{km}-), [[Спреча]] (137,5 -{km}-) и [[Ставња]] (30,4 -{km}-) са десне стране, а [[Фојничка река]] (46 -{km}-), [[Лашва (ријека)|Лашва]] (49,4 -{km}-) и [[Усора (река)|Усора]] (82 -{km}-) са леве стране. Све имају већи пад од Босне осим Спрече.
Ред 30:
Босна са својим притокама располаже годишње потенцијалном хидроенергетском снагом од 3,30 милијарди kWh. Једина хидроцентрала, [[Богатић]], изграђена је после [[Други светски рат|Другог светског рата]] на реци Жељезници са снагом од 6,5 -{MW}-. Слив Босне захвата 10460-{km}-² са средњом надморском висином од 640 -{m}- и највећим делом ограничен је средњим и ниским планинама.
 
Долина Босне спаја [[Панонска низија|Панонску низију]] са централном Босном, одакле је долином [[Неретва|Неретве]] везана са [[Јадранско море|Јадранским морем]]. Кроз ову долину пролази железничка пруга и пут који продужују долином [[Неретва|Неретве]]. Долину Босне пресеца железничка пруга и пут [[Тузла]]-[[Добој]]-[[Бања Лука]]. У средњем току је долином Лашве повезана путем према [[Травник]]у и даље према [[Бихаћ]]у док у горњем току у долину Босне избија пут [[Вишеград]]-[[Сарајево]].
 
Долина реке Босне је најнасељенија област [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и у њој се налази скоро милион становника као и индустријски центар државе. Насеља уз Босну су друмског типа, понегде доста разређена. У долини Босне се налазе градови [[Сарајево]], [[Високо]], [[Какањ]], [[Зеница (град)|Зеница]], [[Завидовићи]], [[Жепче]], [[Маглај]], [[Добој]], [[Модрича]] и [[Шамац]].
 
== Види још ==