Милан Бабић (политичар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum funkcije |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 34:
| списак= [[Списак председника Републике Српске Крајине|Списак председника]] [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] <br /> [[Списак председника Владе Републике Српске Крајине|Списак председника Владе]] [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]]
}}
'''Милан Бабић''' ([[Кукар]], [[26. фебруар]] [[1956]] — [[Схевенинген]], [[5. март]] [[2006]]) је био политичар и стоматолог. У разним периодима од [[1991]]. до [[1995]]. године био председник и председник Владе [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]]. [[Хашки трибунал]] у [[Хаг]]у га је оптужио за злочине против човечности. Бабић је [[2004]]. године постао први оптуженик тог суда који је признао кривицу, после чега је осуђен на 13 година затвора. Појавио се 2004. године на суђењу бившем председнику Србије и Југославије [[Слободан Милошевић]]у као сведок оптужбе. Извршио је самоубиство
== Улазак у политику ==
Др Милан Бабић је рођен [[26. фебруар]]а [[1956]]. у селу [[Кукар]] код [[Врлика|Врлике]]. Дипломирао је [[1981]]. на Стоматолошком факултету у [[Београд]]у. [[1989]]. године, постао је један од директора здравственог центра у Книну, града у југозападном делу Хрватске, познатом као [[Книнска Крајина|Крајина]], историјски већински насељене етничким [[Срби|српским]] становништвом. Бабић је у политику ушао [[1990]], када се [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] почела убрзано распадати, напуштајући [[Савез комуниста Хрватске]] и придружујући се [[Српска демократска странка|Српској демократској странци]] као један од оснивача [[17. фебруар]]а
У ово време, Срби су били конститутиван народ у СР Хрватској и чинили око 11% укупног становништва, што као мањинско становништво по хрватским градовима, што као компактна већина у пограничним областима некадашње [[Војна крајина|Војне крајине]] и уз границу са Србијом (источна [[Славонија]]); касније ([[1992]].) ће се СДС у основи по овим линијама поделити на радикалну Бабићеву СДС Крајине и умерену СДС Хрватске коју је водио првобитни оснивач [[Јован Рашковић|др Јован Рашковић]]. Као и другде у Југославији, у Хрватској су победу на изборима однели националисти [[Фрањо Туђман|др Фрање Туђмана]] ([[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]) који су је почели водити ка независности од СФРЈ, чему се успротивила српска национална заједница, уз политичку и војну подршку [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. Разлози за овај отпор Срба независности Хрватске потицали су како из [[геноцид]]а којем су током Другог светског рата били изложени у [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]] чија је иконографија у време сировог национализма раних деведесетих често неометано оживљавана широм Хрватске, тако и у чињеници да је Југославија, осим што је била оквир за заједнички живот јужнословенских народа, омогућавала и српском народу, стицајем историјских околности распршеном широм Балкана, живот у једној држави уз уважавање конститутивности својих суседа. Крајишки српски националисти основали су Српски национални савет ради отпора Туђмановим потезима; Бабић је изабран за председника овог Савета.
== Независност Крајине ==
Септембра [[1990]]. организован је [[референдум]] на којем су се крајишки Срби већином од 99,7% определили за „суверенитет и аутономију“ Срба у Хрватској, и који је хрватска власт прогласила нелегалним и неважећим. Бабићева администрација у Книну је потом [[21. децембар|21. децембра]]
Оптужница Хашког трибунала описује како је око августа
== Пад ==
У новембру [[1991]], специјални представник генералног секретара [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] [[Сајрус Венс]] предложио је план којим би Крајина била демилитаризована (оружје похрањено у складишта по систему „двоструког кључа“) и коју би потом штитиле мировне снаге Уједињених нација („[[плави шлемови]]“) које би биле распоређене на читавој њеној територији док би се водили политички разговори а на српским подручјима иначе очуван статус кво. Бабић се снажно успротивио овом плану и САО Крајина је [[19. децембар|19. децембра]]
На првим парламентарним и председничким изборима у Републици Српској Крајини [[12. децембар|12. децембра]] [[1993]], Бабић је убедљиво победио противкандидата [[Милан Мартић|Милана Мартића]], који је уживао нескривену подршку београдских власти, између осталог у виду медијске кампање. Београд је одбио да призна резултате и нови избори су одржани [[23. јануар]]а наредне године, на којима је Мартић изабран за председника а [[Борислав Микелић]] за председника Владе.
Ред 53:
Јула [[1995]]. Микелић је смењен. Изузетно тешка позиција у којој се на лето нашла [[Војска Републике Српске]], нападана на терену са свих страна и изолована од Србије, учинила је да Бабић буде изабран за председника Владе Републике Српске Крајине, и буде проглашено њено уједињење са Републиком Српском. Бабић после дужег одбијања под јаким притиском Београда (власти, опозиције, [[Српска православна црква|СПЦ]]) прихвата [[план З-4]], који је предвиђао широку аутономију за један део РСК у оквиру Хрватске, као основу за даље преговоре. Загреб није пристао на план З-4, рачунајући са тиме да ће, пошто су босански Срби заузели Жепу и Сребреницу, међународна заједница одобрити војну акцију.
На позицији председника Владе Бабић је остао неколико недеља. Дана [[4. август]]а
Бабић је са породицом дошао у Београд уочи „Олује“. Потом су живели у [[Батајница|Батајници]], где је он наводно на имању рођака гајио живину.
Ред 63:
Бабићево признање била је велика победа за хашко тужилаштво, како као једино признање кривице неког од учесника рата у Хрватској, тако и због потврде коју је дало њиховој тврдњи како је Милошевић био главна фигура у ''заједничком злочиначком подухвату'' у Хрватској.
Хашки трибунал је [[28. јун]]а
Бабић је нађен мртав [[5. март]]а [[2006]]. у 18.30 након [[самоубиство|самоубиства]] у притвору Хашког трибунала у [[Схевенинген]]у ([[Хаг]], [[Холандија]]), где је боравио ради сведочења против Милана Мартића, свог наследника као председника РСК. Пре овога, сведочио је на суђењу Слободану Милошевићу и [[Момчило Крајишник|Момчилу Крајишнику]], а планиран је и као сведок на суђењима [[Јовица Станишић|Јовици Станишићу]], [[Франко Симатовић|Френкију Симатовићу]] и [[Војислав Шешељ|Војиславу Шешељу]]. Трибунал је потврдио самоубиство али не и информације да се Бабић обесио.{{чињеница|date=09. 2009.}}
|