Масакри на Маркалама — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
'''Масакри на Маркалама''' су два масакра над [[Сарајево|сарајевским]] цивилима почињена [[минобацач]]ким нападима током [[Опсада Сарајева|опсаде Сарајева]] за време [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]. Овај догађај [[Хашки трибунал]] назива ''„Случај Маркале“'' и ''„Пијаца Маркале“''.
 
Масакри су се одиграли на пијаци [[Градска тржница Маркале|Маркале]], која се налази у центру [[Сарајево|Сарајева]]. Први масакр се десио [[5. фебруар]]а [[1994]]. када је убијено 68 људи, а рањено 144. Други напад се десио [[28. август]]а [[1995]]. када је убијено 37 људи, а рањено 90. Потоњи напад је био повод за [[нАТО бомбардовање Републике Српске|ваздушне ударе]] [[НАТО]]-а на [[Република Српска|Републику Српску]] који ће на крају довести до [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] и краја [[рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]. Према судским пресудама Хашког трибунала за оба случаја је одговорна [[Војска Републике Српске]], док према извештају независне комисије из [[1995.]] године, не постоје јасни докази за то ко је одговоран код првог напада на пијацу Марkале, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, изасланик генералног секретара УН за Балкан <ref>{{cite web|author=Зорана Шуваковић |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Zasticene-zone-bile-su-baze-za-odmor-bosanskih-vojnika.sr.html |title=Заштићене зоне биле су базе за одмор босанских војника : Свет : ПОЛИТИКА |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref>. Постоје и сведочења која потврђују да је то плански учинила [[Армија БиХ]] по наређењу [[Муслимани (народ)|муслиманског]] вође [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] <ref>[http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Svjedok-Armija-BiH-gadjala-Markale-po-naredjenju-Izetbegovica-231570.html Svjedok: Armija BiH gađala Markale po naređenju Izetbegovića - BiH - Nezavisne novine<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Због тога многи сматрају да су [[армија Републике Босне и Херцеговине|бошњачке снаге]] исценирале, односно саме извршиле оба напада на сарајевске цивиле како би изазвале [[НАТО бомбардовање Републике Српске]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:450030-Tvrdnje-iz-Norveske-Bosanska-vojska-bombardovala-Merkale Босанска војска бомбардовала Маркале („Вечерње новости“, 20. август 2013)]</ref>
 
Некадашњи специјални изасланик УН [[Јасуши Акаши]] изјавио је 2011. године да је још увек нејасно ко је починио на пијачи Маркале 1994. године.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/977276/%D0%90%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%B8:+%D0%88%D0%BE%D1%88+%D0%BD%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE+%D0%BA%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D0%B3%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BE+%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5+.html |title=РТС: Акаши: Још нејасно ко је гађао Маркале, 22. окт 2011 |language={{ci icon}} |publisher=Rts.rs |date = 22. 10. 2011. |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Јасуши Акаши је у вези са догађајима на Маркалама 1995. године основао Одбор Уједињених народа од пет стручњака из пет различитих земаља, који је на основу података утврдио да је граната могла бити испаљена са локације под контролом Армије РБиХ или Војске Републике Српске.<ref name="Акаши: Маркале-нејасан случај">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=48347 |title=Акаши: Маркале-нејасан случај |author= |authorlink= |coauthors= |date=22. 10. 2011. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=22. 10. 2011. }}</ref> Тако да је према истраживањима УН случај остао неразјашњен.<ref name="Акаши: Маркале-нејасан случај"/>
== Судски процес и пресуда ==
 
Јануара [[2004]]. године, тужиоци у случају против Станислава Галића, генерала ВРС који је командовао опсадом Сарајева, пред Међународним кривичним судом за злочине почињене на тлу бивше Југославије, представили су као доказ стручни извештај балистичког експерта [[Берко Зечевић|Берка Зечевића]]. Заједно са двојицом колега, [[Берко Зечевић|Зечевић]] је открио шест могућих места са којих је дотична граната могла бити испаљена, од којих су пет били положаји ВРС, a једно под контролом Армије РБиХ. Место под контролом Армије РБиХ је било видљиво посматрачима УНПРОФОР-а, који су потврдили да тог дана ниједна граната није била испаљена са тог положаја. [[Берко Зечевић]] је даље објаснио да су се неки делови пројектила могли производити само у два места, а оба су била под контролом Војске Републике Српске. Истраживајући правац минобацачког пројектила од 120 мм, [[Берко Зечевић]] је коначно утврдио како је он испаљен са српских положаја на подручју села [[Мрковићи]], североисточно од старог града. Суд је на крају одлучио да је Галић крив без основане сумње за свих пет гранатирања за које су га тужиоци оптужили, укључујући и Маркале, те је осуђен на доживотну робију.
 
Иако је о пресуди опширно извештавано преко међународних медија, према тврдњама Хелсиншког одбора за људска права у Србији, одлука суда је игнорисана у самој Србији и Црној Гори. <ref>{{cite web|last=Fish |first=Jim |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3459965.stm |title=Europe &#124; Sarajevo massacre remembered |publisher=BBC News |date = 5. 2. 2004. |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Такође, медији и политичари у РС одлучно су негирали резултате вештачења Берка Зечевића. Пантелија Ћургуз, председник Борачке организације РС, оптужио је Зећевића да је био умешан у ове инциденте<ref name="Зечевић умијешан у експлозију на Маркалама">[http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/53664/cir/Pantelija-Curguz-Zecevic-umijesan-u-eksploziju-na-Markalama.html Глас Српске: Пантелија Ћургуз - Зечевић умијешан у експлозију на Маркалама, 22.02.2011.] {{ср}}</ref>, док је Радован Караџић, бивши председник РС и хашки оптуженик, затражио изузеће Зечевића због пристрасности <ref name="Караџић: Зечевић пристрасан" />
1.572.075

измена