Хрватско вијеће одбране — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 44:
'''Хрватско вијеће одбране (ХВО)''' ({{Јез-хрв|Hrvatsko vijeće obrane, HVO}}) је било службена оружана снага [[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватске Републике Херцег-Босне]] и главна оружана снага хрватског народа у Босни и Херцеговини за време [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]].
 
Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација имала је за основ настојање да се одржи као конститутиван и суверен народ у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. У редовима хрватских војних јединица почетком [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]] са Хрватима су се борили и [[Бошњаци]]. [[Хрватске одбрамбене снаге]] оснивају се [[3. децембар|3. децембра]] [[1991]], а Хрватско вијеће одбране формира се [[8. април]]а [[1992]]. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини и заштите других народа у тој земљи од било којег непријатеља.
 
ХВО је контролисао западну и централну [[Херцеговина|Херцеговину]] те велик део средње [[Босна|Босне]] (све осим [[Јајце|Јајца]]). Једини већи губитак, за [[Хрвати|Хрвате]], био је пад већине [[Bosanska Posavina|Босанске Посавине]] (није пало само [[Орашје]]) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, [[Хрвати]] су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.
 
Крајем октобра [[1992]]. године избија [[Муслиманско-хрватски сукоб]], у којем [[Муслимани (народ)|Муслимани]] отворено нападају своје дојучерашње савезнике Хрвате. [[Армија Републике Босне и Херцеговине]] у четири офанзиве заузела је велик део простора који су били под контролом Хрватског вијећа одбране, готово целу северну и средњу [[Босна|Босну]] (осим [[Нови Травник|Новог Травника]], [[Витез (град)|Витеза]], [[Бусовача|Бусоваче]], [[Кисељак (биљка)|Кисељака]], [[Крешево|Крешева]], [[Жепче|Жепча]] и ширег подручја око тих градова, [[Усора (област)|Усоре]], дела [[Травник|травничке]] општине, дела [[Завидовићи|завидовићке]] општине, и дела [[вареш]]ке општине) и део [[Херцеговина|Херцеговине]]: [[Коњиц]], [[Јабланица (град)|Јабланицу]] те источне и северне делове [[мостар]]ске општине.
 
[[Муслиманско-хрватски сукоб]] је ескалирао током [[1993]]. године, а слаби почетком [[1994]]. године, када политичко-дипломатски преговори између две зараћене стране постају све јачи и значајнији. У марту [[1994]]. године, у [[Вашингтон]]у је потписано примирје између Хрвата и Бошњака, а њихови територији су уједињени у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацију БиХ]].
 
Након потписивања Вашингтонског споразума, ХВО је заједно са [[ХВ|Хрватском војском]], а у неким акцијама и са [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армијом Републике Босне и Херцеговине]] почео низати ратне победе против Војске Републике Српске. У 7 успешних победничких операција, ХВО заједно са ХВ-ом, ау неким акцијама и са Армијом РБиХ је заузео читаву западну Босну. Круна ''успешних'' операција је била операција Јужни потез у којој су здружене хрватске снаге избиле на 23 километра од Бања Луке, што је било у досегу хрватске далекометне артиљерије. Акција [[Јужни потез]], прекинута је на захтјев међународне заједнице [[15. октобар|15. октобра]] [[1995]]. године.
Ред 56:
[[Дејтонски мировни споразум|Дејтонским мировним споразумом]] завршио је [[Рат у Босни и Херцеговини]]. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] по кључу 51-49 (51% територије [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији БиХ]] и 49% [[Република Српска|Републици Српској]]) који је усагласила тзв. контакт група. Дејтонски мировни споразум је дјеловао да усагласи договор о проблематичним питањима неке од којих су биле: правне, државне и територијалне нагодбе.
 
Године [[1995]], при завршетку Рата у Босни и Херцеговини, ХВО је имао 50.000 војника. ХВО је након [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] дефинисан као хрватска компонента [[Војска Федерације Босне и Херцеговине|Војске Федерације Босне и Херцеговине]], а након реформе одбране [[2005]]. године, трансформисан је у ''1. пјешачку (гардијску) пуковнију'', један од три пука у оквиру [[Оружане снаге Босне и Херцеговине|Оружаних снага Босне и Херцеговине]].
 
== Организација ==
Ред 83:
** 50. домобрански пук „Кнез Домагој“ - [[Чапљина]]
** 56. домобрански пук - [[Коњиц]]
** 81. домобрански пук - [[Мостар]]
** 82. домобрански пук - [[Мостар]]
** 83. домобрански пук „Марио Хркач Чикота“ - [[Широки Бријег]]
* '''Зборно подручје Томиславград''' - штаб у [[Томиславград]]у:
** 1. гардијска бригада ХВО-а „Бруно Бушић“ - [[Чапљина]]
** 55. домобрански пук - [[Купрес]]
** 80. домобрански пук „Краљ Томислав“ - [[Томиславград]]
** 42. домобрански пук „Рама“ - [[Прозор-Рама]]
** 43. домобрански пук „Анте Старчевић“ - [[Горњи Вакуф-Ускопље]]
** 97. домобрански пук "Hrvoje Vukčić Hrvatinić" - [[Прозор-Рама]]
** ? домобрански пук "Eugen Kvaternik" - [[Прозор-Рама]]
** Артиљеријска група (130 и 203mm)
** ВБР група (40 ВБР 122mm)