Рајко Максимовић — разлика између измена

Максимовић је аутор бројних вокално-инструменталних, оркестарских, солистичких, хорских и дела намењених деци. Од оркестарских дела, ту су: ''[[Концерт (музичка композиција)|Концерт]] за клавир и оркестар'' (1961, ревидиран 2003.), ''Музика постајања'' (''-{Musique de Devenir}-'', 1965), ''Not to Be or to Be? '' (1969), дилема за оркестар и ''Eppur si muove'' (1970), чине''Диптих'' (1970), ''Свита из Пасије за оркестар'' (2009); камерна дела обухватају: ''Партиту кончертанте'' (1965) за виолину и 13 гудача, ''Две Башове хаику'' (1966) за глас, флауту, виолину, [[клавир]] и траку, ''Тријалог'' (1968) за кларинет, гудачки трио и клавир, ''Игра учетворо'' (1977) за два клавира у осам руку, ''-{Concerto non Grosso}-'' (1978) за школске гудаче, ''-{Tenderly?}-'' (1979), за камерни ансамбл, ''За мирисом расцветале трешње'' (1985), 5 хаику, за глас и камерни ансамбл, ''Aве Марија'' (1985, ревидирано 2004), ''Можда спава'' (1992), соло-кантата за мецо сопран и камерни оркестар, ''Прелид за преподне једног фауна'' (1994, ревидирано 2011), за флауту и гудаче, ''Пословице из Фениса'' (1995, ревидирано 2010), за четири гласа и ансамбл старих инструмената, ''Руковет'' (2003), за флауту, виолину и гудаче, ''Игра удвоје'' (2006), за два клавира. Хорска и вокално-инстурментална дела: ''Кад су живи завидели мртвима'' (1963), епска партита за мешовити хор, групу инструмената и гудачки оркестар, ''Три хаику'' (1966), за женски хор и 24 инструмента, ''Из тмине појање'' (1975), 6 мадригала, драмски ораторијум ''Буна против дахија'' (1978), ''Речи у камену'' (1980) за мешовити хор, ''Тестаменат владике црногорског Петра Петровића Његоша'' (1984/86) за бас соло, мешовити хор и оркестар, ''Прометеј'' (1985), за мешовити хор -{a cappella}-, ''Пасија Светога кнеза Лазара'' (1989) за казивача, солисте, два хора и оркестар, ''Судба'' (1993) за мешовити хор, ''Искушење, подвиг и смрт Светог Петра Коришког'' (1994), ''Оче наш'' (1994) за мешовити хор -{a cappella}-, ''О-ТРИМ-ПAРA'' (2004) за мешовити хор. У опусу Рајка Максимовића се могу наћи и композиције за децу као што су: ''Слонче'' (1972) за баритон, дечји хор и ансамбл, ''Гњави ме теча'' (1972) за (дечји) сопран, дечји хор и ансамбл, ''Лепа Ката'' (1974) за глас и клавир, ''Плави мрав'' (1974) за глас, хор и клавир, "Туђи гости" (1975) за дечји хор и клавир, "Болесник на три спрата" (1975) за дечји хор и клавир, музичка представа за децу ''Сврбећа брда (Коприве)'' (1980, прерађено 2008).