Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (ispravke)
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
У Срему бригада је водила једномесечне борбе - заједно са [[Сремски НОП одред|Сремским НОП одредом]] разбила је непријатељеске посаде у [[Врбања (општина)|Врбањи]] и [[Кузмин]]у и батаљон 718. дивизије у Босутским шумама. Ојачана једним батаљоном [[Срем у Народноослободилачкој борби|сремских партизана]], заједно са Сремским НОП одредом [[4. новембар|4]]/[[5. новембар|5. новембра]] разбила је и делом уништила [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] на подручју [[Семберија|Семберије]] и [[Мајевица|Мајевице]]. У борби код села [[Малешевци (Угљевик)|Малешеваца]], [[28. новембар|28. новембра]], разбијени су четници Мајевице, Посавине и Требаве (преко 250 погинулих и рањених и око 600 заробљених). Истовремено су разбијене домобранске посаде на путу [[Тузла]]-[[Лопаре]]-[[Брчко]]. Све ово имало је велики значај за даљи развој [[Источна Босна у Народноослободилачкој борби|НОП у источној Босни]].
 
У децембру [[1942]]. године бригада је са [[Сремски НОП одред|Сремским]] и [[Мајевички партизански одред|Мајевичким НОП одредом]] у захвату друма [[Тузла]]-[[Зворник]], после вишедневних борби, разбила непријатељске снаге (два немачка, два усташка и пет домобранских батаљона и четнике) које су изводиле операције „Тузла II". Потом је учествовала у разбијању четника у Бирчу. Из Бирча је продрла на [[Романија|Романију]] и тамо разбила неколико четничких и усташко-домобранских јединица. Јануара [[1943]]. нарасла је на седам батаљона јачине 1.300 бораца. На пространој територији око [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]], [[Олово (град)|Олова]], [[Општина Кладањ|Кладња]], [[Тузла|Тузле]] и [[Зворник]]аЗворника у јануару и фебруару извела је више успешних напада на непријатељска упоришта. У марту [[1943]]. одбила је напад Романијског четничког корпуса на Бирач и водила борбе са усташама у [[Милићи]]ма, [[Хан Пијесак|Хан-Пијеску]], [[Жљебови]]ма и око [[Сокоац|Сокоца]].
 
Крајем марта, извршавајући раније упућено наређење [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], повезала се са Главном оперативном групом. Водећи борбе, [[9. април]]ааприла, избила је у рејон Устиколине. Више од месец дана, до [[15. мај]]а, деловала је на сектору [[Фоча|Фоче]], штитећи, са Мајевичком бригадом, [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу НОВЈ]] и снаге Главне оперативне групе Врховног штаба у западном [[Санџак (област)|Санџаку]] од напада непријатеља из долине [[Дрина|Дрине]]. У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] од [[15]]. до [[20. мај]]а водила је тешке борбе са непријатељем који је наступао према [[Челебић]]у, па је заједно са Групом бригада у ванредно оштрим борбама зауставља наступање непријатеља и направила први покушај пробоја непријатељског обруча (јужно од Фоче). Ове тешке борбе омогућиле су извлачење Централне болнице на планину [[Пива (планина)|Пиву]] и у знатној мери олакшале стање у долини [[Сутјеска (река)|Сутјеске]]. После овога бригада је водила тешке борбе на [[Вучево|Вучеву]], у долини Сутјеске, на [[Кошур]]у и [[Зеленгора|Зеленгори]].
 
Пред [[Битка на Сутјесци|битку на Сутјесци]] бригада је имала 817 бораца (785 мушкараца и 32 жене). У току битке погинуло је 185 бораца бригаде<ref>[http://www.znaci.net/00001/129.htm Виктор Кучан: БОРЦИ СУТЈЕСКЕ] (Завод за уџбенике, Београд 1995), pp. 541</ref>.
 
Са Зеленгоре је прешла у источну [[Босна|Босну]] и [[2. јул]]а ушла у састав [[седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17. источнобосанске дивизије]]. У лето [[1943]]. године учествовала је у разбијању четника на Требави, ослобађању [[Модрича|Модриче]], [[Градачац|Градачца]], [[Шамац|Шамца]] и [[Орашје|Орашја]]. Нарочито се истакла у борбама за ослобођење [[Тутла|Тузле]], од [[29. септембар|29. септембра]] до [[7. октобар|7. октобра]], када је похваљена од Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. Учествовала је у ослобођењу [[Вареш]]а [[20. октобар|20]]/[[21. октобар|21. октобра]], где је готово потпуно уништен домобрански пук. У источнобосанској зимској операцији водила је више жестоких борби као: бој на Бетњу, од [[6. децембар|6]]. до [[9. децембар|9. децембра]], у којем је онемогућила потпуно опкољавање [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке]] и [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. источнобосанске дивизије]]. Учествовала је у нападу на Тузлу, од [[17. јануар|17]]. до [[20. јануар]]а [[1944]], у борбама око [[Сребреница|Сребренице]], у [[Бирч]]уБирчу и на [[Романија|Романији]].
 
Крајем маја [[1944]]. године прешла је у [[Црна Гора|Црну Гору]] и у току јуна учествовала у борбама код [[Жабљак]]а и [[Пљевља|Пљеваља]], а у јулу у [[Андријевичка операција 1944.|Андријевичкој операцији]]. За време [[битка за Србију|продора Оперативне групе дивизија у Србију]], учествовала је у разбијању Четврте групе јуришних корпуса на [[Копаоник]]у, у борбама у долини [[Западна Морава|Западне Мораве]], у борбама за ослобођење [[Крагујевац|Крагујевца]], [[21. октобар|21. октобра]]. За постигнуте успехе, [[29. октобар|29. октобра]] [[1944]], проглашена је [[Пролетерске бригаде|пролетерском]]. У зиму [[1944]]/[[1945|45]]. године водила је више тешких борби на теренима у источној Босни ([[Бијељина]], [[Зворник]], [[Брчко]]). У [[Завршне операције ЈА|завршним операцијама ЈА]] учествовала је у борбама у [[Славонија|Славонији]], [[Мославина|Мославини]], [[Хрватско Загорје|Загорју]] и [[Словенија|Словенији]]. Код [[Дравоград]]а је, [[15. мај]]амаја [[1945]]. године, завршила свој ратни пут.
 
Евидентирано је 6-239 бораца који су су борили у саставу бригаде до краја рата. Од тог броја прикупљени су подаци за 2.243 погинула{{sfn|Петовар|Трикић|1982|pp=21}}.
1.572.075

измена