Халкидонски сабор — разлика између измена

 

Сабор је оправдао Епископа Теодорита Кирског тако што је овај само анатемисао Несторија и исповедио да је Света Дјева [[Богородица]]. Исти поступак примењен је и за Иву Едеског који је такође примљен у Црквену заједницу. На самом крају рада сабора извршено је територијално разграничење између [[Антиохијска православна црква|Антиохијске]] и [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимске патријаршије]] тако што је Јерусалимска Патријаршија добила обе Феникије (данас [[Либан]] и [[Сирија]]), Арабију, "три Палестине" с градовима Кесарија Палестинска, Скитополис и Петра (преко реке Јордана). <ref>http://pravoslavlje.spc.rs/broj/972/tekst/znacaj-cetvrtog-vaseljenskog-sabora/print/lat</ref> <ref>https://ru.wikisource.org/wiki/ЭСБЕ/Халкидонский_собор</ref>

 

== Извори ==