Багрем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.149.181.152 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
| image_width = 240п
| image_caption = -{[[Цваст]]и}-
| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-
| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-
| classis = -{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}-
| ordo = -{[[Fabales]]}-
| familia = -{[[Fabaceae]]}-
Ред 13:
| genus = ''-{[[Robinia]]}-''
| binomial = ''-{Robinia pseudoacacia}-''
| binomial_authority = -{[[CarolusКарл Linnaeusфон Лине|L.]]}- 1753.
}}
'''Багрем''' ({{јез-лат|Robinia pseudoacacia}}) је [[листопадна биљка|листопадно]] [[дрвенаста биљка|дрво]] која припада роду ''-{[[Robinia]]}-''. Пореклом је из југоисточног дела [[Сједињене Америчке Државе|САД]], али је [[ареал]] ове врсте проширен на [[Северна Америка|Северну Америку]], [[Европа|Европу]] и [[Азија|Азију]]. У неким подручјима се сматра инвазивном врстом.
 
== Опис биљке ==
Ред 26:
[[Цвет]]ови у групама од 15 до 20 формирају висеће гроздасте [[цваст]]и дуге до 20 -{cm}-. Лепо [[мирис|миришу]] и [[медоносна биљка|медоносни]] су. Цвета од [[април]]а (уколико је топлије време) до [[мај]]а или [[јун]]а.
 
[[Плод]] је спљоштена и гола [[махуна]] тамносмеђе боје, преко 10 -{cm}- дуга и скоро 2 -{cm}- широка<ref name="flora"/>. Дршка плода је кратка. У махуни се налази 4—10 [[семе]]на. Семе је бубрежастог облика, дуго 2-3 -{mm}-, тамносмеђе и може имати пеге, са тврдом [[семењача|семењачом]] коју [[клица (биологија)|клица]] тешко пробија.
 
== Ареал ==
У [[Северна Америка|Северној Америци]] расте у [[Пенсилванија|Пенсилванији]], на [[Апалачке планине|Апалачким планинама]] до [[север]]не [[Џорџија|Џорџије]], у [[југ|јужном]] [[Илиноис]]у, [[југозапад]]ној [[Индијана|Индијани]] и [[Арканзас]]у. У [[Европа|Европу]] је први пут унесена у [[Француска|Француску]], почетком 17. века<ref name="flora">Диклић Н. -{''R. pseudo-acacia'' L.}- 1753 У: Јосифовић М (-{ed}-.) 1972. [[Флора СР Србије]] -{IV}-. [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]: [[Београд]].</ref>.
 
== Значај ==
Багрем је веома значајан за пчеларство, јер [[пчела|пчеле]] са његових мирисних цветова праве диван рани [[мед]]. Ниске гране и изданци багрема омиљена су храна козама. Осушени лист багрема служи као ''лисник'' и користи се као храна ситних домаћих животиња ([[оваца]], [[коза]]), у зимском периоду. Дрво багрема користи се као техничка грађа, најчешће за израду ограда, али за израду кровних конструкција и шипова (стубова) за шпалире, код подизања [[воћњак (Лозница)|воћњака]]а, [[малина]]ра и [[купина]]ра. У грађевинарству се користи и за израду [[паркет]]а који има лепу жуту боју. Багрем је такође и врло квалитетно [[огрев]]но дрво.
 
== Узгој ==
Прилагођава се сваком типу [[земљиштетло|земљишта]], па се овом врстом [[пошумљавање|пошумљују]] терени попут [[пешчар]]а и [[бујица|бујичних]] подручја, али и голи [[терен]]и. Има честу и разнолику употребу у [[хортикултура|хортикултури]], на пример за дрвореде или [[жива ограда|живе ограде]].
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Багрем