Рт Аркона — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
gramaticke prepravke
Ред 11:
Ограђено насеље Аркона са храмом је била верски и политички центар [[Словени|словенске]] кнежевине на Ригену, у раном [[Средњи век|средњем веку]]. Острво је тада било познато као '''острво Рујан''', а насељавало га је словенско племе [[Рујини|Рујани]]. У овом граду се налазио последњи [[Паганство|пагански]] храм последњих словенских племена која су још увек празновала старе обичаје. Град је са три стране (истока, југа и севера) био заштићен високим гребенима који су стрмо падали у море а са запада је био земљани бедем „висок сто стопа“. Овакав положај је пружао сигурност становницима који су се у првој половини [[12. век]]а често бавили гусарењем и пљачкањем оближњих, [[Данска|данских]], области. Трећина плена је предавана храму.
 
[[Храм]] је био у центру насеља, дрвене грађе и четворугаоне основе. Спољашњи зидови су били украшени радовима у дрвету са представама божанстава. Овај простор је био наткривен дрвеним кровом. Постојао је један улаз у храм. Унутар овог простора је постојао мањи, који се састојао од четири стуба и уместо зидова имао таписерије. Унутар овог простора је стојаластaјала велика статуа, знатно виша од величине обичног човека, посвећенпосвећенa богу [[Световид]]у. Статуа је имала четири главе, две окренуте грудима, две ка леђима тако да је по једна гледала лево и десно. Главе су представљене избријане са кратком косом, како су носили тада Рујанци. У десној руци он је држао рог са орнаментима искованим у металу. Овај рог се пунио вином и из њега је жрец прорицао успешност жетве и плодност године. Огромни мач је стојао уз бок чије су корице и балчак биле опточене сребром.
 
Једном годишње, пред [[Жетва|жетву]] се скупљао народ, а [[жрец]] је прорицао успешност и плодност. Свештеник храма је једини у месту имао дугу браду и косу. Једино он је смео да ступи у унутрашњост храма. Улазио би у храм, узимао рог из руке кипа и по садржају вина у рогу би прорицао успешност следеће жетве. Од овог [[Пророчанство|пророчанства]] би зависило да ли ће се део жетве чувати или све расипнички трошити. Тада би се одржао ритуал са прављењем огромног округлог хлеба (колача) величине човека. Свештеник би стао иза хлеба и питао становнике да ли га виде, када они одговоре да га виде он им одговара да га следеће године неће видети. Посла овога би следила богата гозба са прождрљивошћу која је фасцинирала историчаре. Сматрало се светом дужношћу напити се, а грехом остати трезан.