Франо Супило — разлика између измена

сређено
Нема описа измене
(сређено)
{{bez_izvora}}
{{sređivanje|unutrašnje veze, prevod sa hrvatskog|03|11|2012|Biografije}}
{{Политичар
| име = Франо Супило
| место_смрти = [[Лондон]]
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]]
| држављанство =
| народност =
| вероисповест =
| партија =
| супружник =
| деца =
| универзитет =
| професија =
| функција 1 =
| избори 1 =
| почетак функције 1 =
| крај функције 1 =
| претходник 1 =
| наследник 1 =
}}
'''Франо Супило''' ([[Цавтат]], [[Аустроугарска]], [[30. новембар]] [[1870]] — [[Лондон]], [[Уједињено Краљевство]], [[23. мај]] [[1917]]) је био је [[Хрвати|хрватски]] политичар.
 
== Биографија ==
 
Рођен је 30. новембра 1870. у [[Цавтат]]у у породици Иве и Маре (рођ. Гуљемовић). Отац Иво био је зидар поријеклом из [[Ускопље|Ускопља]] (малог села у сјеверозападном дијелу [[Конавли|Конавала]]), а мајка Мара из Обода код Цавтата и вукла је поријекло из италијанске породице Гуглиеми. По завршетку петог разреда основне школе уписује се у троразредну грађанску школу. С пријатељима оснива тајно друштво који себи задаје за циљ пропагандом се борити против њемачке превласти. Слоган друштва био је: ''„Доле са свим што на Ниемце сиећа!“'' Пригодом боравка престолонасљедника Рудолфа и његове супруге Стефаније у Дубровнику (март [[1885]]) у тренутку свечаног дочека Супило одлучује принчевски пар не поздравити скидањем капе како је било уобичајено. По свршетку грађанске школе хтио је постати поморски официр, али школовање за поморца захтијевало је велике новчане издатке који Супило није могао издвојити. Када није успио добити стипеднију у фебруару [[1886]]. напустио је поморску школу. Почетком априла [[1887]]. уписао се у двогодишњу пољопривредну школу. По свршетку овог школовања одмах се и запослио у овој школиГуљеми.
 
По завршетку петог разреда основне школе уписао се у троразредну грађанску школу. С пријатељима је основао тајно друштво које је имало за циљ да се пропагандом бори против њемачке превласти. Слоган друштва био је ''Доле са свим што на Ниемце сиећа!'' Приликом боравка престолонасљедника [[Рудолф од Аустрије|Рудолфа]] и његове супруге [[Стефани од Белгије|Стефаније]] у [[Дубровник]]у (март [[1885]]), у тренутку свечаног дочека, Супило је одлучио да принчевски пар не поздрави скидањем капе како је било уобичајено.
Након побједе српско-аутономашке коалиције на општинским изборима у [[Дубровник]]у (мај [[1890]]) стара идеја о покретању политичког листа сада је поновно оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило којем је идеја водиља била овим се листом супроставити наводној "србијанској пропаганди". Супилов труд уродио је плодом и 7. фебруара 1891. у Дубровнику почиње излазити тједник Црвена Хрватска. Име је узето према Љетопису попа Дукљанина у којем се јужна Далмација назива Црвеном Хрватском. Као име накладника у заглављу листа отиснуто је Супилово име. У то вријеме присталица је Старчевићеве Странке права. У првом броју листа објављена је програмска схема листа коју пише Супило. У том тексту закључује како хрватски народ има право, као и други славенски народи, на опстанак и уједињење што би требали разумијети и с тиме се солидаризирати и други јужнославенски народи. И ту се конкренто осврће на Србе који оспоравају „Име, развој и државно уједињење Хрватско“ умјесто да Хрватима пруже помоћ. Неколико дана касније појављује се други Супилов чланак у под насловом „Исправак“ у којем износи тезу о преуређењу Аустроугарске из двојне монархије у федералну државу. Према Супилу ту државу требају творити државе свих народа који се налазе у склопу Аустроугарске.
 
По завршетку грађанске школе хтио је да постане поморски официр, али школовање за поморца захтијевало је велике новчане издатке, које Супило није могао да издвоји. Када није успио да добије стипеднију у фебруару [[1886]]. напустио је поморску школу. Почетком априла [[1887]]. уписао се у двогодишњу пољопривредну школу. По завршетку овог школовања одмах се и запослио у овој школи.
Након раскола у Странци права критизира Јосипа Франка држећи како је он ачетник опасне политике која под бучним шовинистичком фразама настоји хрватску политику повезати с Бечом. Те да Франк као слуга те политике омогућује стварање Хрватске која би постала средство аустријског продора на Балкан. У јануару 1890. покреће на Сушаку Нови лист, али у марту 1901. због цензуре прелази с листом у Ријеку гдје је закон о тиску нешто блажи него у бановинској Хрватској. Име листа мијења 1907. у Ријечки нови лист. Унаточ трајним политичким и материјалним тешкоћама све до одласка у емиграцију у јулу 1914. устрајавати ће на тискању свога листа који је убрзо постао најутицајнији опорбени лист у Хрватској. На основи искуства Хрватског народног покрета (1903—1904) у коме активно судјелује конципира основне принципе своје Политике новог курса и преко Ријечке резолуције и Хрватско-српске коалиције започиње борбу за остварење својих идеја. Супило је био увјерен како ће у оквиру дуалистичког сукоба Мађара и Беча успјети заиграти улогу тзв. трећег фактора, ради демократизације политичких прилика у Бановини.
 
Након побједе српско-аутономашке коалиције на општинским изборима у [[Дубровник]]уДубровнику (мајмаја [[1890]]). године, стара идеја о покретању политичког листа садапоново је поновно оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило, којем је идеја водиља била овимда се овим листом супроставитисупротстави наводној "србијанској пропаганди". Супилов труд уродио је плодом и [[7. фебруарафебруар]]а [[1891]]. године је у Дубровнику почињепочео излазитида тједникизлази недјељник ''Црвена Хрватска''. Име је узето према [[Љетопис Попа Дукљанина|Љетопису попаПопа Дукљанина]], у којем се јужна [[Далмација]] назива Црвеном Хрватском. Као име накладникаиздавача у заглављу листа отиснутоналазило јесе Супилово име. У то вријеме присталицабио је присталица [[Анте Старчевић|Старчевићеве]] [[Хрватска странка права|Странке права]]. У првом броју листа објављена је програмска схема листа коју пише Супило. У том тексту, Супило је закључујезакључио како [[Хрвати|хрватски народ]] има право, као и други славенски[[Словени|словенски]] народи, на опстанак и уједињење, што би требалидруги разумијетијужнословенски инароди стребало тимеда се солидаризиратиразумију и другида јужнославенскисе народи.са Итиме тусолидаришу. Ту се конкренто осврћеосврнуо на [[Срби|Србе]], који оспоравајусу оспоравали „Име, развој и државно уједињење Хрватско“хрватско“ умјесто да Хрватима пруже помоћ. Неколико дана касније појављујепојавио се други Супилов чланак у под насловом „Исправак“, у којем износије изнио тезу о преуређењу [[Аустроугарска|Аустроугарске]] из двојне монархије у федералну државу. Према Супилу ту државу требајује требало да творитисачињавају државе свих народа који су се налазеналазили у склопу Аустроугарске.
Од маја 1906. до марта 1908. стварни је вођа Хрватско-српске коалиције. Након Фиредјунгова процеса (1909) долази у сукоб с Прибичевићу склоном већином у водству и иступа из коалиције. Настављајући борбу против прорежимске политике приближава се социјалистима, а своју даљњу национално-револуционарну активност темељи на омладини и постаје њен главни идеолог. Почетком јула 1914. одлази у емиграцју (прво у Италију, а потом у Енглеску) гдје започиње своју активност за ослобођење јужнославенских народа од Аустроугарске и за њихово демократско, равноправно уједињење у новој слободној државној заједници. У емиграцији један је од оснивача Југославенског одбора. С великом проницљивошћу 1915. први открива припремање Лондонског пакта и проводи дипломатску кампању против његових антихрватских одредби.
 
Након раскола у Странци права, критизираСупило је критиковао [[Јосип Франк|Јосипа Франка]], држећитврдивши како је он ачетникзачетник опасне политике која је под бучним шовинистичком фразама настојинастојала да хрватску политику повезатиповјеже сса Бечом.[[Беч]]ом, Тете да је Франк као слуга те политике омогућујеомогућавао стварање [[Хрватска|Хрватске]], која би постала средство аустријског продора на [[Балкан]]. У јануару [[1890]]. покрећепокренуо је на Сушаку[[Сушак]]у ''Нови лист'', али је у марту [[1901]]. због цензуре прелазипрешао с листом у [[Ријека|Ријеку]], гдје је закон о тискуштампи био нешто блажи него у бановинској Хрватској. Име листа мијењаје промијенио [[1907]]. године у ''Ријечки нови лист''. УнаточУпркос трајним политичким и материјалним тешкоћама све до одласка у емиграцијуемигрирања у јулу [[1914]]. устрајаватигодине, ћеистрајао наје тискањуу свогаштампи свог листа, који је убрзо постао најутицајнији опорбениопозициони лист у Хрватској. На основиоснову искуства [[Хрватски народни покрет|Хрватског народног покрета]] (1903—1904), у комеком је активно судјелујесудјеловао, конципираконципирао је основне принципе своје Политике новог курса и преко Ријечке резолуције и Хрватско-српске коалиције започињезапочео борбу за остварењеостваривање својих идеја. Супило је био увјерен како ће у оквиру дуалистичког сукоба Мађара и Беча успјети заигратида заигра улогу тзв. трећег фактора, ради демократизације политичких прилика у Бановини.
Због питања начина уједињења и будућег уређења заједничке државе долази у оштар сукоба с Николом Пашићем и почетком јуна 1916. иступа из Југославенског одбора јер већина у њему подупире Пашића. Супило се залагао за федерално, а против централистичко-монархистичког, уређење будуће државе. Након иступања из Југославенског одбора па све до своје смрти наставио је дипломатску борбу за ослобођење и уједињење јужнославенских земаља на равноправној бази. Преминуо је 23. септембра 1917. у Лондону. Супилово главно дјело је Политика у Хрватској које чине чланци из Ријечког новог листа. Прво издање је објављено 1911., а друго 1953. године
 
Супило са [[Анте Трумбић|Антом Трумбићем]] и [[Винко Милић|Винком Милићем]] ствара ''политику новог курса'', која је имала за циљ да истакне неопходност јединства југословенских народа, а посебно заједничку политичку борбу Срба и Хрвата. Тим поводом донета је [[Ријечка резолуција]], на конференцији у Ријеци одржаној [[2. октобар|2.]] и [[3. октобра]] [[1905]]. године.<ref>Војна енциколопедија, 8. том, стр. 168, Београд, 1974.</ref>
 
Од маја [[1906]]. до марта [[1908]]. стварнигодине, био је стварни вођа [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]]. Након ФиредјунговаФиредјунговог процеса (1909) долазидошао је у сукоб сса Прибичевићу[[Светозар Прибићевић|Прибићевићу]] склоном већином у водствувођству и иступаиступио из коалиције. Настављајући борбу против прорежимске политике приближаваприближио се социјалистима, а своју даљњудаљу национално-револуционарну активност темељитемељио је на омладини и постајепостао је њен главни идеолог. Почетком јула [[1914]]. одлазигодине отишао је у емиграцјуемиграцију (прво у [[Италија|Италију]], а потом у [[Енглеска|Енглеску]]), гдје започињеје започео своју активност за ослобођење јужнославенскихјужнословенских народа од Аустроугарске и за њихово демократско, равноправно уједињење у новој слободној државној заједници. У емиграцији један је био један од оснивача Југославенског[[Југословенски одбор|Југословенског одбора]]. С великом проницљивошћу је [[1915]]. године први откриваоткрио припремање [[Лондонски пакт|Лондонског пакта]] и проводиспроводио је дипломатску кампању против његових антихрватских одредби.
 
Због питања начина уједињења и будућег уређења заједничке државе долазидошао је у оштар сукобасукоб сса [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] и почетком јуна [[1916]]. иступаиступио је из ЈугославенскогЈугословенског одбора, јер је већина у њему подупиреподупирала Пашића. Супило се залагао за федерално, а против централистичко-монархистичког, уређењеуређења будуће државе. Након иступања из ЈугославенскогЈугословенског одбора, па све до своје смрти, наставио је дипломатску борбу за ослобођење и уједињење јужнославенскихјужнословенских земаља на равноправној бази. Преминуо је [[23. септембра]] [[1917]]. године у Лондону[[Лондон]]у. Супилово главно дјело је ''Политика у Хрватској'', које чине чланци из ''Ријечког новог листа''. Прво издање је објављено 1911., а друго 1953. године.
 
== Референце ==
{{рефлист}}
 
== Види још ==