Википедија

Шаблон:Template sandbox — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 178.221.247.109 (разговор) на последњу измену корисника Milicevic01
sandbox test
Ред 2:
Овај песак је шаблон и предвиђен је за експериментисање са шаблонима.
</noinclude>
{{AFC submission|d|lang|declinets=20140628174511|decliner=Timtrent|ts=20140628170335|u=Ingwaar|ns=2}}
 
<big><big>'''PISKAVICA</big>'''</big></big>
 
*''[[Fenugreek|Trigonella foenum graecum]]''
'''Drugi nazivi''': ''grohotuša, grčko seno, grčka detelina, kozji rog, prošenica,rožnjaca''.
 
'''Engleski''' - ''[[Fenugreek]]''
 
{{taxobox
|name = Piskavica
|image = Illustration Trigonella foenum-graecum0 clean.jpg
|regnum = [[Plant]]ae
|unranked_divisio = [[Angiosperms]]
|unranked_classis = [[Eudicots]]
|unranked_ordo = [[Rosids]]
|ordo = [[Fabales]]
|familia = [[Fabaceae]]
|genus = ''[[Trigonella]]''
|species = '''''T. foenum-graecum'''''
|binomial = ''Trigonella foenum-graecum''
|binomial_authority = [[Carl Linnaeus|L.]]<ref>{{cite web |url=http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/taxon.pl?40421 |title=''Trigonella foenum-graecum'' information from NPGS/GRIN |publisher=www.ars-grin.gov |accessdate=2008-03-13}}</ref>
}}
 
{{TOCleft}}<br />
<br /><br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
 
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
 
== Druga imena ==
 
Piskavica je poznata i kao '''''Meti''''', [[Gujarati language|Guđarat]](મેથી), [[Marathi language|Marati]] (मेथी), [[Oriya language|Orija]] (ମେଥୀ ), [[Punjabi language|Pandžab]] (ਮੇਥੀ),("Xulbad" u Somaliji) ili (میتھی), [[Hindi language|Indijski]] (मेथी), [[Urdu language|Urdu]](میتھی), [[Bengali language|Bengalski]] (মেথি) i [[Nepali language|Nepalski]] (मेथी), kao menthijam, i venthijam (வெந்தயம்) na [[Tamil language|Tamilskom]], "uluhaal" (උළුහාල්) na [[Sinhala language|Sinhala]], ShOoT (שוט) na [[Jewish languages|Jevrejskom]], (çemen tozu) na [[Turkish language|Turskom]], Malkoza (ملخوزه) na [[Pashti|Pašto]], [[Helba]] (حلبة) na [[Arabic language|Arapskom]] i [[Dari (Persian dialect)|Dari]], Alholva na Španskom, Šanbelileh (شنبلیله) na [[Persian language|Persijskom]], menthya (ಮೆಂಥ್ಯ) u [[Kannada language|Kannada]], uluwa (ഉലുവ) na [[Malay language|Malajanskom]], mošoseitaro (μοσχοσίταρο) ili (τριγωνέλλα) ili (τήλις) na [[Greek language|Grčkom]], menthulu (మెంతులు) na [[Telugu language|Telugu]] i '''Abiš''' ([[Ethiosemitic|Ethio-Semitic]])
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
 
== Istorija ==
 
Veruje se da je Piskavica počela da se kultiviše na bliskom istoku. Dok Zohary i Hopf nisu sigurni koji od divljih vrsta iz roda Trigonella je podstaklo na pripitomljavanje Piskavice,ugljenisana semena Piskavice su otkrivena u Tell Halal,u Iraku, ([[Carbon dating|radiometirjskim datiranjem]] 4000 Pre Hrista) i nivou [[Bronze Age|bronzanog doba]] na nalazištu Lačiš (Lachish) i diseciranjem semena iz [[Tuthankamen|Tutankamonovo]] grobnice[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8 Katon Stariji] je klasifikovao Piskavicu sa detelinom i grahoricom,kao usev gajen da nahrani stoku.
 
<br />
<br />
<br />
 
== Proizvodnja ==
 
Glavni uzgajivači piskavice su države: Afganistan , Pakistan , Indija , Iran , Nepal , Bangladeš , Argentina , Egipat , Francuska , Španija , Turska i Maroko . Najveći proizvođač je [[India|Indija]] , gde su glavni proizvodjači pokrajine Radžastan , Gudžarat , Utarančal , Utar Pradeš , Madja Pradeš , Maharaštra , Harajana , i Pendžab . [[Rajastan|Radžastan]] čini preko 80% proizvodnje Indije .
 
<br />
 
== Kuhinja ==
 
Piskavica se koristila kao lekovita biljka (osušeni ili sveži listovi), začin (seme),i povrće (sveži listovi, izdanci semena, i veoma mlade biljke). Sotolon je je hemijsko jedinjenje koje Piskavici daje karakterističan miris.
<br />
 
Ova jednogodišnja zeljasta biljka pripada rodu deteline i dostiže visinu od 30 do 40 cm, dok joj koren urasta duboko u zemlju. Listovi su joj poredani naizmenično, a žuti ili žuto-beli cvetovi razvijaju se pojedinačno ili u paru, nemaju peteljku i smešteni su u pazuhu lista. Piskavica cveta u junu i julu, a njen plod, mahuna u obliku kozjeg roga (otuda i jedno od imena biljke) sakuplja se u avgustu. Iako je ova biljka u Srbiji uglavnom gajena, može se pronaći i poludivlja, samonikla na suvim proplancima.
Piskavica ima veoma jak, karakterističan miris, pa se njeno seme uzima uz marmeladu, pekmez, voćni sok ili med.
<br />
 
Listovi sveže Piskavice ulaze u sastav Indijskog specijaliteta Kari. Mlade biljke i izdanci se koriste za salatu. Kada se bere dok je još veoma mlada biljka, Piskavica se u Indiji zove Samudra Methi u Maharaštri, posebno u i oko Bombaja, gde se često nalazi pokraj morske obale i na peščanim zaravnima, odatle potiče i ime (Samudra, "okean" na Sanskritu).[7] Samudra Methi se takođe može naći u sasušenim rečnim koeitima u okolini doline oko reke Gang. Kad se u Indiji prodaje kao povrće mlade biljke se beru zajedno sa busenom i zemljom u malim vezicama na pijacama i bazarima. Po dolasku na pijacu višak zemlje se ukloni.
 
U Persijskoj kuhinji, lišće Piskavice se zove شنبلیله (šanbalili). Ona je glavni sastojak i jedna od mnogih zeleniša koje ulaze u sastav Gormeh Sabzi i Eškeneh, često se napominje da su to Iranski nacionalni specijaliteti.
 
Piskavica se koristi u kuhinji [[Eritrea|Eritreje]] i [[Ethiopia|Etijopije]]. Ime za Piskavicu na Amharskom jeziku je Abeš (ili Abiš), i seme Pioskavice se u Etijopiji koristilo kao prirodni lek za lečenje Dijabetesa.
 
Jemenitski Jevreji su prate učenja Rabina Solomona Isakide, Raši, verujući da Piskavica, koju zovu hilbeh, hilba, helba, ili halba (חילבה) da je u stvari Talmudska Rubia (רוביא). Koriste je da bi napravili sos kojeg takođe zovu hilbeh, podseća na kari. Koristi se svaki dan i u ceremoniji tokom obroka u toku prvoe i/ili druge noći Roš Hašane (Jevrejske Nove godine).
 
== Opis biljke ==
 
Piskavica je jednogodišnja biljka sa stupastim korenom koja raste duboko u zemlju. Stabljika je okrugla i malo razgranjena. Listovi su trodelni i imaju peteljke koje su dlakave i odozgo odebljale. Žuti ili žućkasto-beli cvetovi pojedinačni su i bez peteljki, a nalaze se u pazuscima listova.
Cela biljka ima jak i prepoznatljiv miris. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krečnjačkog sastava.
Botanički naziv predstavlja piskavicu kao "grčko seno ".<br />
 
Naziv "jarčev rog" je dobio zbog karakterističnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i Nemačkoj mešaju u kašu ili varivo za jačanje muške potencije.<br />
 
Miris i neprijatan ukus jarčeva roga – Piskavice, ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Piskavica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Već u Egiptu stavljali su istucano semenje na opekotine, a stari Kinezi i Indijci na skrofulozne rane. Starogrčka medicina i Hipokratovi učenici otkrili su delotvornost piskavice kod bronhijalne upale , jer pospešuje čišcenje od sluzi.<br />
 
Karlo veliki jednom je naredbom o uvozu proširio piskavicu po Franačkoj državi - dakle –gotovo celom zapadnoevropskim područijem. <br />
U narodnoj veterini se koristi kao lek protiv slinavke i za jačanje stoke .I ako je moderna farmaceutika potisnula piskavicu, ne treba je zanemariti, jer ublažava upalne procese i jača organizam nakon dugotrajnog oboljenja...
 
== Hranljive vrednosti ==
 
Lišće Piskavice sadrži sledeće elemente po porciji od 100 gr:
 
* Ugljeni hidrati: 6.0 gr.
* Proteini: 4.4 gr.
* Masti: 0.9 gr.
* Minerali: 1.5 gr.
* Kalcijum: 395 mg.
* Fosfor: 51 mg.
* Gvožđe: 1.93 mg.
* Ukupna energija: 49 kalorija
 
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
 
== Bezbednost ==
 
Klice Piskavice , gajene iz kontaminiranih semena uvezene iz Egipta u 2009 i 2010 , bili umešani ali ne definitivno povezani sa epidemijom [[Escherichia coli O104:H4|Escherichia coli O104 : H4]] u Nemačkoj i Francuskoj . Izbijanje coli E izazvalo je 50 smrtnih slučajeva u 2011.
<br />
 
== Stanište ==
 
Piskavica potiče iz Indije. U zemljama Sredozemlja uzgaja se kao lekovita i krmnna biljka. U prirodi se nalazi u poludivljem stanju. Cveta u junu i julu, seme se bere u avgustu
<br />
 
== Lekoviti deo biljke ==
 
Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje (iz mahune), koje je slično lanenom semenu. Seme se može kuvati u kašu ili samleti u prah. U obliku praha se koristi kao obloga..
<br />
 
== Lekovitst ==
 
Piskavica je od davnina poznata kao dobro lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. Sprečava upale, smekšava sekret, upija
i pospešuje zarašćivanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje obloga, što ublažava bolove od gihta , neuralgije, išijasa i oteklih žlezda. Ti oblozi lece teske čireve na koži, stvaranje fistule, gnojenja kostiju, otvorene rane na nogama i čireve.
Pomešana s drugim lekovitim biljem piskavica se koristi u lečenju mnogih drugih bolesti.
 
<br />
 
== Neki recepti ==
 
Kašika sveže samlevenog semena piskavice uzima se tri puta dnevno - pre jela sa pekmezom, marmeladom ili voćnim sokom – da se neutralise miris – te služi za jačanje oslabljenog i iznemoglog organizma.
Posledica moždanog udara je i paraliza jezika, brzo će pomoci ovaj čaj od Piskavice koji se pije vruć, 2-3 male kašičice dnevno, ili hladan, ali tada u gutljajima. Priprema se tako da se 1 kafena kašičica biljke kuva 5 minuta u 2 dl vode kojoj se doda 1 kašičica meda.
Protiv bolova u vratu i grudima, čira na želucu i crevima, visoke temperature, sluzi u plucima, proširenja pluća i teške astme : čaj od 1 kašičice semena piskavice, pola velike kašike samlevenog semena komorača i 1 velika kašika meda., sve se prelije sa četvrt kipuće vode ( 2,5 dl), kuva se 2 minuta, poklopljeno ostavi da stoji 10 minuta i procedi. Pije se svaki sat po 1 velika kašika. Seme koje je bogato fosforom, kalcijumom, lecitinom, nukleoalbuminima, zamenjuje riblje ulje u lčenju rahitisa, škrofuloze, iznemoglosti, osteomielitisa i slabe mlečnosti kod dojilja. Sveže samleveno seme ukoliko se samo upotrebljava treba uzimati sa pekmezom ili voćnim sokom da se izgubi miris, koji se inače gubi kroz kožu.
Protiv šecerne bolesti: po 20 grama semena piskavice, dobricice, lista borovnice, gujine trave i mahuna pasulja usitniti i dobro izmešati. Cetiri supene kasike smese kuvaju se pola sata u pola litre vode, pije se po caša caja pre jela.
<br />
<br />
<br />
 
== Spoljne prečice ==
 
* '''[http://www.herbateka.eu/piskavica Herbateka]'''
 
* '''[http://dijetaplus.com/piskavica-za-povecanje-grudi-i-potenciju/ Dijeta Plus]'''
 
* '''[http://www.kuhinjica.rs/enciklopedija-hrane/zacini/piskavica Kuhinjica]'''
 
* '''[http://readanddigest.com/fenugreek-seeds-for-healthy-shiny-hair/ Piskavica , za zdravu i jaku kosu]'''
 
* '''[http://gernot-katzers-spice-pages.com/engl/Trig_foe.html?style=flow Gernot Kacerov dnevnik začina]'''
 
* '''[http://www.mskcc.org/cancer-care/integrative-medicine/about-herbs-botanicals-other-products Biljke, botanika i ostali proizvodi]'''
 
* '''[[Memorial Sloan Kettering Cancer Center]]'''
 
* '''[http://www.theepicentre.com/Spices/fenugree.html Enciklopedija Začina]'''
--[[User:Ingwaar|Igor Malušević]] ([[User talk:Ingwaar|talk]]) 16:49, 28 June 2014 (UTC)
 
== Piskavica ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шаблон:Template_sandbox”