Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м немој да ми се овде обраћаш
Ред 38:
 
[http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=217.30 Овде] је вођена расправа да ли је Волис или Валис. Транскрипција заснована на изговору била би Волис. Међутим, Прћић „zabranjuje Volis, da bi se imena Wallace i Wallis mogla razlikovati u transkripciji“.--<small><span style="border:1px solid #0000ff;padding:1px;">[[Корисник: Владимир Нимчевић|<b>Нимчевић</b>]][[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|<font style="color:#accC10;background:#0000fa;">&nbsp;разговор&nbsp;</font>]] </span></small> 00:47, 29. јун 2014. (CEST)
 
==Предлог==
У последњих неколико месеци силно време је потрошено на ратове измена, ревертовање и сличне неконструктивне потезе, а све због суштинских разлика у тумачењу појма транскрипције у српском језику. Предлажем ти да пажљиво прочиташ ово што ћу ти написати, да анализираш и да ми даш повратну информацију и своје евентуалне примедбе. Све ово је постало исцрпљујуће и без смисла, а мислим да је много паметније писати чланке и радити овај посао без стреса.
 
Дакле:
 
У енглеском језику постоји оригинални запис (графија) неке речи (као и, уосталом, у свим другим језицима).Специфичност енглеског језика је што је свака реч случај за себе будући да не постоје чврста правила изговора за слова и групе слова од којих се састоји нека реч. Дакле, имамо изговор неке речи који се искристалисао кроз векове (или године, ако су у питању новије речи), а, да би се просечном говорнику енглеског олакшао живот, пре неких стотињак година изумљен је графички систем којим се тај изговор бележио посебним знаковима. То је та фамозна Међународна фонетска азбука, односно IPA. Дакле, '''IPA-запис је, у ствари, графички запис изговора неке речи.'''
 
Када изговор неке (енглеске) речи желимо графички да пренесемо у српски језик, суочавамо се са једном потешкоћом: енглески фонемски систем има много више гласова него српски и нужно је било одредити како ће се поједини гласови (односно, знаци из ИПА-записа) пренети у српски. До пре 20-ак година, трамскрипција енглеских личних имена се радила по акустичком утиску, без коришћења ИПА-записа, што је доводило до многих нетачних и неутемељених транскрипција (нпр. Присли, иако је правилно Пресли, и нема никакве основе за облик Присли). Твртко Прћић, англиста са новосадског универзитета, прихватио се тог посла, направио систем преношења ИПА-знакова (односно изговора) у српску графију, издао неколико књижица са транскрипцијама неких познатијих личних имена, а његов транскрипциони систем је укључен у нови Правопис, заменивши при том лоша и мањкава правила транскрипције са енглеског из П93. Познато ми је твоје мишљење о Правопису, Прћићу и осталим стручњацима који нормирају српски језик, али је чињеница да је то једини Правопис, да други немамо и да смо присиљени да се користимо њиме. Сматрам да не би било лоше да и ти, упркос твом негативном ставу, набавиш тај Правопис (има пдф-верзија на интернету, само га треба скинути на рачунар), јер нам је он основа за рад овде на Википедији.
 
Дакле, да се вратим теми: имамо графички облик речи, па изговор, па ИПА-запис (графичка верзија изговора), па (прилагођену) транскрипцију на српски (која се ради, као што знаш и као што је записано у Правопису, на основу ИПА-записа, односно изговора). Дакле, '''изговор''' речи Wallace није Волас, Валас или Волис, већ /ˈwɒləs/ или /ˈwɒlɪs/ (не заборави, изговор записан ИПА-знацима), а '''транскрипција''' (графички запис) је Волас. ТО је изговор према ИПА-запису, односно, према енглеском изговору, а сада ћу ти објаснити зашто: будући да српски језик нема слова за одређен број ИПА-знакова, било је врло битно одредити како се преносе ти знакови. У Правопису стоји да се знак (фонем) /ɪ/ у ненаглашеном слогу (у /ˈwɒlɪs/ то је онај део -lɪs, будући да је нагласак на првом слогу, што ти показује апосторф испред наглашеног слога) преноси према слову у оригиналној графији (у овом случају то је "a"), па ће тако у српском бити /волас/, односно, транскрибовано Волас. Исти је случај и са ненаглашеним /ə/, које се такође преноси према оригиналном слову, па ће и онда бити /волас/, односно, графички, Волас. Дакле, никако не стоји она Нимчевићева тврдња горе изнесена да би "Транскрипција заснована на изговору била би Волис". Транскрипција заснована на изговору била би Волас. Зашто: па зато што је Волас успостављено према ИПА-запису (на основу правописних правила о преношењу ИПА-знака у српски језик), а ИПА-запис према оригиналном изговору. Ерго, транскрипција заснована на енглеском изговору била би Волас. Наиме, и сама правила у Правопису заснована су на ИПА-запису, односно, оригиналном изговору.
 
Надам се да нисам превише закомпликовао ствар. Такође се надам да ћеш ово пажљиво прочитати и дати ми повратну информацију и твоје аргументе. Једино ћемо на тај начин моћи да се посветимо заједничком циљу, а то је уређивање Википедије.
 
Поздрав и no hard feelings.
 
--[[Корисник:Sly-ah|Sly-ah]] ([[Разговор са корисником:Sly-ah|разговор]]) 10:00, 29. јун 2014. (CEST)