1.572.075
измена
({{почетник|01|07|2014}}) |
м (Разне исправке; козметичке измене) |
||
{{почетник|01|07|2014}}
== Плиоцен ==
Плиоценска епоха (Плеиоцен у неким старијим текстовима) је период геолошке хронологије од пре 5,3 милиона до пре 1,8 милиона година.
Астрономи сумњају како је велика супернова експлодирала у близини Земље те изазвала велики поремећај у озонском омотачу те изумирање неких облика океанског живота.
== Плиоценске подподеле ==
Плиоценски фаунални стадијуми од најмлађег према најстаријем су
Занцлеј ( пре 5,332 – 3,600 милиона година)
== Плиоценска клима ==
Клима је постала хладнија, сувља и одређена годишњим добима, слично модерној клими. Антарктик је постала покривена ледом и трајном глацијацијом на почетку плиоцена. Стварање арктичке поларне капе пре 3 милиона година је означено наглом променом нивоа изотопа кисеоника и ледом обликованог камења на дну Северног Атлантика и Северног Пацифика (Ван Андел 1994, стр. 226). Глацијација на средњим географским ширинама веројатно започела пре завршетка епохе.
== Плиоценска палеогеографија ==
Континенти су се наставили померати према својим данашњим позицијама, па се верује да су период започели удаљени
Судар Африке с Европом је створио Средоземно море, одсекавши остатке океана Тетис.
Смањен ниво мора је створио копнени мост између Аљаске и Азије.
Плиоценске морске стене су прилично добро изложене у Медитерану, Индији и Кини. Другде су изложене углавном на обалама мора.
== Плиоценска флора ==
Промена према хладнијој, сувљој и сезонској клими је имала значајан ефект на плиоценску вегетацију, смањујући присуство тропских врста широм света. Белогоричне шуме су цвале, црногоричне шуме и тундра су покривале велики део севера, а трава се проширила на све континенте (осим Антарктика). Тропске шуме су биле ограничене на мали појас око екватора, а уз суве саване, пустиње су се појавиле у Азији и Африци.
== Плиоценска фауна ==
И морске и континенталне фауне су биле у суштини модерне, иако су континенталне фауне биле видљиво примитивније него данас. Први препознатљиви хоминини, аустралопитекуси, су се појавили у плиоцену.
Судари копнени маса су довели до великих миграција и мешања претходно изолованих врста. Биљоједи су постали већи, исто као и специјализовани грабљивци.
== Сисари ==
У Северној Америци су се глодари, велики мастодонти и гомфотерији те опосуми наставили развијати, док су копитари почели нестајати, што укључује популације дева, јелена и коња. Носорози, тапири и каликотерији су изумрли. Месождери из породице ласица су се разгранали, а пси тркајући медведи су просперирали. Копнени љењивци, велики глиптодонти и пасанци су дошли на север са стварањем Панамске превлаке.
Африком су доминирали копитари, а примати су наставили са својом еволуцијом, с аустралопитекусима (једним од првих хоминида) који су се појавили у касном плиоцену. Глодари су били успешни, а повећале су се популације слонова. Краве и антилопе су се наставиле гранати те заузимати положај свиња међу врстама. Појавиле су се и ране жирафе, а деве су се доселиле из Северне Америке преко Азије. Појавили су се коњи и модерни носорози. Медведи, пси и ласице (из Сјеверне Америке) су се придружили мачкама, хијенама и као афрички грабљивци, терајући хијене да се адаптирају у улогу специјализованих лешинара.
У Јужну Америку су се врсте из Северне Америке први пут доселиле након креде, са северноамеричким глодарима и приматима који су се мешали с јужним облицима. Литоптерни и нотоунгулати, јужноамерички домороци, добро су се развијали. Мали ласичасти грабљивци - куне и цоати су мигрирали са севера. Пасући глиптодонти, оријашки копнени лењивци мањи пасанци су добро напредовали.
Тоболчари су наставили бити доминантним аустралијским сисарима, с биљоједима као вомбати и кенгури, те великим дипротодонтима. Тоболчари-грабљивци су наставили ловити у плиоцену, укључујући
== Плиоценски океани ==
Океани су наставили бити релативно топли током плиоцена, иако су наставили да се хладе. Арктичка ледена капа се формирала те почела сушити климу и јачати хладне плитке струје у Северном Атлантику. Дубоке хладне струје су текле из Антарктика.
Плиоценски океани су имали доста морских крава, туљана и морских лавова.
== Супернове ==
Године 2002. астрономи су открили да су пре отприлике 2 милиона година, пред крај плиоценске епохе, група сјајних О и Б звезда званих Скорпијус-Центаурус ОБ асоцијација прошли око 150 светлосних година близу Земље те да се једна или више супернова вероватно догодила у тој групи у то време. Тако велика експлозија могла је оштетити Земљин озонски омотач и изазвати изумирање дела океанског живота (треба узети у обзир да би супернова те величине у то време могла изазвати апсолутну магнитуду као и цела галаксија од 200 милијарди звезда).(Comins, Kaufmann str. 359)
|