Гутање — разлика између измена

'''Гутање''' ({{јез-лат|deglutitio}}) је веома сложен ланчасти рефлексни акт, са центром у [[продужена мождина|продуженој мождини]], у току кога се залогај премешта из уста у [[желудац]] низом покрета. [[Ждрело]], које се налази на путу залогаја, је део и [[дигестивнисистем органа за трактварење|гастроинтестиналног]] и [[респираторни систем органа за дисање|респираторног система]], па је потребна координација рада различитих мишића у току процеса гутања. Рецептори овог рефлекса се налазе у усној дупљи, [[ждрело|ждрелу]] и почетном делу [[једњак|једњака]].

Потешкоће у гутању (дисфагија) могу бити узроковане различитим факторима: недовољним [[жвакање|жвакањем]] [[храна|хране]], пребрзим једењем, гастроезофагусним рефлуксом, можданим ударом, неуролошким обољењима, туморима неке од структура [[дигестивнисистем тракторгана за варење|дигестивног тракта]] итд.

Постоји неколико потенцијалних узрока дисфагије. Оштећење [[Тригеминалнитрограни живац|-{V}-]], [[језично-ждрелни живац|-{IX}-]] или [[живац луталац|-{X}-]] кранијалног [[живац|нерва]], или нпр. болести попут [[енцефалитис|енцефалитиса]] и [[полиомијелитис|полиомијелитиса]] могу изазвати отежано гутање или га у потпуности онемогућити. [[Ахалазија]] представља поремећај код кога се последњих неколико центиметара [[једњак|једњака]] уопште не релаксира. Као резултат може настати отежани пролазак [[храна|хране]] ка желуцу, а у екстремним случајевима доток [[храна|хране]] у кардију је потпуно онемогућен. Гастроезофагеални рефлукс (враћање киселине из лумена [[желудац|желуца]] у доњи део [[једњак|езофагуса]]) може да оштети [[ћелија|ћелије]] [[једњак|једњака]] и изазове малигну алтерацију.