Гуштерача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м > wikidata check
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 9:
# дугачког, суженог дела, репа (''-{cauda pancreatis}-'').
 
Тежине је између 50 и 150 -{g}-. Добро је заштићена и смештена дубоко у горњем делу [[стомактрбух|стомака]]а, ретроперитонеално, у висини другог лумбалног пршљена иза [[желудац|желуца]] и [[дванестопалачно црево|дванаестопалачног црева]], непосредно испред [[кичма|кичме]].
 
== Ембрионални развој ==
Ред 18:
 
Гуштерача обавља двоструку улогу:
# излучује сокове потребне за прераду [[храна|хране]] у [[цревацрево|цревима]], који се мешају са [[жуч]]и из [[јетра|јетре]]. То је егзокрина функција гуштераче;
# у [[крв]] лучи [[хормонхормони|хормоне]]е, који делују у другим деловима тела, што представља ендокрину функцију гуштераче.
 
Егзокрина функција се огледа у лучењу [[панкреасни сок|панкреасног сока]] који се преко [[Вирсунгов канал|Вирсунговог изводног канала]] излива у нисходни део [[дванаестопалачно црево|дванаестопалачног црева]]. Поред овог главног изводног канала постоји још један помоћни, [[Санторинијев канал|Санторинијев изводни канал]]. Вирсунгов канал се најчешће сједињује са главним жучним путем (''[[Ducus choledochus]])''. На месту где се ови изводни канали уливају у силазни део дуоденума постоји мала избочина (''[[papilla duodeni]]''), око које се налазе мишићна влакна, која граде [[Одијев сфинктер]], [[мишићно ткиво|мишић]] који регулише ослобађање [[жуч]]и и панкреасног сока.
 
Дневно панкреас човека излучи око 2000 -{ml}- сока. Основни састојци панкреасног сока су [[ензимиензим]]и за варење хране и најважнији међу њима су:
* [[трипсин]],
* [[химотрипсин]],
Ред 31:
Егзокрини панкреас секретује још и [[фосфолипаза|фосфолипазу]], [[еластаза|еластазу]] и [[рибонуклеаза|рибонуклеазу]].
 
Трипсин и химотрипсин учествују у варењу [[протеин]]а па се излучују у неактивном облику, као трипсиноген и химотрипсиноген, да би се активирали тек када доспеју у [[танко црево]]. То су такозвани [[зимогени ензими]]. Прво се помоћу цревне [[ентерокиназа|ентерокиназе]] активира почетна, мала количина трипсиногена па затим он активира преосталу количину како трипсиногена тако и химотрипсиногена. Липаза се, такође, излучује у неактивног облику, а активира се тек у танком цреву помоћу [[жуч]]и (ствара се у јетри и преко жучних канала доспава у дуоденум). Липаза делује само на емулговане [[мастмасти]]и, а да би се оне емулговале неопходна је жуч. Амилаза разлаже [[скроб]].
 
=== Егзокрина функција и њена регулација ===
Ред 57:
Такође панкреас секретује још један хормон [[амилин]], који регулише брзину ресорпције у гастроинтестиналоом систему.
 
Повећана концентрација [[глукоза|глукозе]] (шећера) у крви доводи до појачаног лучења инсулина па он смањује ниво шећера у крви. Када се ниво глукозе смањи на нормалу, смањује се и лучење инсулина. Међутим, када се инсулин недовољно излучује или постоји резистенција на њега долази до нагомилавања глукозе у крви, тј. [[хипергликемија|хипергликемије]] (вредности веће од 6,66 -{mmol/l}-) што доводи до шећерне болести ([[шећерна болест|diabetes]] mellitus).
 
== Поремећаји функције панкреаса ==
Ред 65:
#* хеморагични,
#* некротични
# [[Хронично (медицина)|Хронично]] запаљење панкраса-pankreatitis chronica
# [[Рак (болест)|Рак]], [[рак (болест)|карцином]] панкреаса
# [[Аденом]] ендокриног панкреса:
#* [[инсулином]]