'''Дамаскин Хиландарац''' (прва пол. [[XVII17. век|XVII века]]а), српски писац позног средњег века. Светогорски монах у доба патријарха Пајсија. На [[Манастир Хиландар|Хиландару]] је [[1633|1633.]] године преписао и редиговао ''Шестоднев'' [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]] са руског предлошка. На Спасовој води изнад Хиландара је до [[1660e|1660-их]] година преписивао и исправљао руске књиге, које су грчки калуђери сматрали јеретичким због своје „латинске“ барокне иконографије, па је изручен Турцима и бачен у тамницу, одакле се једва избавио. Један је од аутора новог типа записа и писама (из [[1632|1632.]]), на граници епистоларног и аутобиографског жанра, какве је писао и [[Михаило Кратовац]]. На његов подстрек штампала је влашка кнегиња [[Јелена Бесараба]] за српске потребе један ''Пентикостар'' ([[1648]]. или [[1649]].), где је по први пут употребљен пољски тринаестерац, који ће владати у српској лирици током целог [[XVIII18. век|XVIII века]]а.
