Архиепископ српски Данило II — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 21:
| наследник1 =
}}
'''Свети Данило II,''' или '''Данило Пећки''' (око [[1270]] — [[19. децембар]] [[1337]]), [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]], био је православни 11. [[архиепископ]] [[Србија|српски]] од [[1324]]. до 1337, и књижевник.
== Биографија ==
Његово световно име пре монашења није забележено, био је пореклом из властелинске породице. Био је у дворској служби код [[
Половином [[1311]]. године изабран је за [[Бањска епископија|епископа бањског]] и долази у Србију где као епископ надгледа завршетак радова на [[манастир Бањска|манастиру Бањска]], задужбини краља Милутина. По завршетку градње, почетком [[1315]]. године, повлачи се у Хиландар. Идуће, 1316. године, долази у Србију на позив краља Милутина, чија је жеља била да Данило постане нови српски архиепископ после смрти [[Свети Сава III|Саве III]] 16. јула 1316. године. Изборни сабор се састајао три пута и тек је [[1317]]. за архиепископа изабран игуман хиландарски [[Никодим I Пећки|Никодим]], Данилов ученик.
Ред 33:
Половином 1322. године се поново повукао у Хиландар и хумску епархију уступио епископу Стефану Пекпалу. После смрти архиепископа Никодима, Данило је 14. септембра 1324. године изабран за једанаестог архиепископа српског. Столовао је у [[Маглич]]у.
Као архиепископ посветио се изградњи нових цркава и обнављању старих. Под његовим надзором зидани су [[манастир Високи Дечани|манастир Дечани]] и [[манастир Бања]]. У династичким сукобима наступао је као помиритељ, измирио је [[
Преминуо је ноћу између 19. и 20. децембра [[1337]]. године.
Ред 40:
== Књижевни рад ==
Написао је шест житија (''Житије краљице Јелене'', 1317, ''Житије краља Драгутина'', 1320/1330, ''Житије краља Милутина'', 1324, ''Житије архиепископа Арсенија I'', ''Житије архиепископа Јоаникија'' и ''Житије архиепископа Јевстатија I'', сва три између 1324. и 1327) и две службе (''Служба архиепископу Арсенију'' и ''Служба архиепископу Јевстатију'', оба пре 1324). Житија чине језгро зборника ''[[Животи краљева и архиепископа српских]]'' (тзв. Даниловог зборника, у народу познатог као ''Цароставник'', изд. [[Ђуро Даничић]] Београд и Загреб [[1866]]), који је кодификован вероватно тек после 1375. и који садржи и књижевне радове тзв. [[Данилови настављачи|Данилових настављача]]. У том смислу овај зборник представља Данилово настојање да створи неку врсту српског пролога. У књижевном погледу, Данилова житија су прекретница у односу на житијни жанр који се у Србији до њега неговао и који се ослањао на византијску хагиографску схему ([[Свети Сава]], [[Стефан Првовенчани]], [[Доментијан]], [[
== Превод на савремени српски језик ==
|