Демократска опозиција Србије — разлика између измена

Поред ДС и ДСС, ДОС су чинили [[Демократска алтернатива (Србија)|Демократска алтернатива]], [[Нова Србија]], [[Грађански савез Србије]], [[Демохришћанска странка Србије]], [[Лига социјалдемократа Војводине]], [[Социјалдемократска унија]], [[Савез војвођанских Мађара]], Реформисти Војводине, [[Санџачка демократска партија]], Коалиција Војводина, Социјалдемократија, Покрет за демократску Србију, Лига за Шумадију, [[Либерали Србије|Нова демократија]] и [[Демократска странка (Србија)#.D0.94.D0.B5.D0.BC.D0.BE.D0.BA.D1.80.D0.B0.D1.82.D1.81.D0.BA.D0.B8 .D1.86.D0.B5.D0.BD.D1.82.D0.B0.D1.80|Демократски центар]]. Уз ДОС су тада били [[Г17 плус|Г-17+]] и [[Народни покрет Отпор|Отпор]].<ref name=dos>Flags of the World: [http://flagspot.net/flags/cs%7Ddos.html#pre ''Democratic Opposition of Serbia''], Tomislav Todorović, 22 Novembar 2005</ref>

На редовним изборима за Скупштину СРЈ, локалну самоуправу Србије, и ванредне изборе за председника СРЈ, 24. септембра 2000. године, ДОС је однео танку победу у првом изборном кругу .{{чињеница|date=09. 2009.}} Кандидат [[Војислав Коштуница]], вођа једне од чланица ДОС-а ([[Демократска странка Србије|Демократске странке Србије]]) победио је кандидата [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-а и [[Југословенска левица|ЈУЛ]]-а и тадашњег југословенског председника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Иначе, ДОС је победио у око 90% општина на територији [[Србија|Србије]]. Власт је одбила да призна опозициону победу. Током десет дана протеста широм целе земље, догодио се централни митинг ДОС-а у Београду, [[5. октобар|5. октобра]] [[2000]]. Тада је испред савезне [[Скупштина|Скупштине]] протестовало око милион људи. Већину демонстраната чинили су незадовољни грађани, а учествовале су и разне навијачке групе(Звезде и Партизана највише), организација ОТПОР и други. Током поподнева, маса је упала у Скупштину, и том приликом су на згради настала одређена оштећења, а у гужви је нестао и један број гласачких листића који се налазио у згради. Демонстранти су заузели и зграду државне телевизије и остале државне институције.<ref name=dos/>

ДОС је дошао на власт. Војислав Коштуница положио је заклетву [[7. октобар|7. октобра]] и ступио на дужност председника [[СРЈСавезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]]. ДОС је на савезном нивоу био у коалицији са [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|Социјалистичком народном партијом]], до избора 2000. коалиционог партнера Социјалистичке партије Србије. Премијер СРЈ је постао [[Зоран Жижић]], а након његове оставке, премијер је постао [[Драгиша Пешић]]. [[Драгољуб Мићуновић]] је био председник Већа грађана Савезне скупштине, а Срђа Божовић (СНП) председник Већа република.

[[23. децембар|23. децембра]] 2000. године, одржани су ванредни избори за Скупштину Србије. ДОС је освојио 176 посланичких места (од 250) и имао двотрећинску већину у скупштини. ДС и ДСС су имале по 40 мандата, док је остатак припао преосталим странкама. За шефа посланичког клуба ДОС-а је постављен [[Čedomir Jovanović|Чедомир Јовановић]], а [[Драган Маршићанин]] је постао председник Народне скупштине.

Крајем јануара 2001. године, формирана је [[Влада Републике Србије|Влада Србије]] на челу са [[Зоран Ђинђић|Зораном Ђинђићем]], вођом Демократске странке. Ова Влада је извршила низ радикалних економских и друштвених промена. Почела је приватизација предузећа, као и спровођење проевропских и продемократских промена.

Фебруара [[2003]]. године, укинута је СРЈ и проглашена [[Србија и Црна Гора|Државна заједница Србија и Црна Гора]]. Тиме је Коштуница изгубио државну функцију и његова партија је прешла у опозицију. ДОС је учврстио своју власт. Међутим, [[12. март|12. марта]], испред зграде Владе, убијен је у атентату Зоран Ђинђић, председник Владе и главни лидер владајуће коалиције. Сахрањен је три дана касније, у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]. И поред тога што је власт била озбиљно уздрмана, ДОС је успео да задржи премијерску позицију. За новог председника Владе изабран је [[Зоран Живковић (политичар)|Зоран Живковић]], тадашњи заменик председника [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] и савезни министар полиције.

Његов кабинет, који се разликовао од Ђинђићевог само по избору новог потпредседника Владе - [[ЧедомирČedomir ЈовановићJovanović|Чедомира Јовановића]], био је током те 2003. године на доста климавим ногама. Афере су се низале, и опозиционе странке (ДСС, [[Српска радикална странка]], [[Социјалистичка партија Србије]]) почеле су да јачају. Октобра месеца, Скупштина Србије почела је расправу о изгласавању неповерења Влади, коју је иницирала опозиција. У сред те расправе, [[13. новембар|13. новембра]], тадашња в. д. председника Републике, [[Наташа Мићић]], распустила је парламент и расписала ванредне скупштинске изборе за [[28. децембар]].

На изборима, [[Српска радикална странка]] освојила је највише посланичких места - 82. Коштуничин ДСС освојио је 53, ДС 37, [[Г17 плус]] 34, а [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] и коалиција Српски покрет обнове - [[Нова Србија]] по 22.<ref name=dos/>