Непосредно пре тога, Врање се спомиње као поприште битке између [[Никола Скобаљић|Николе Скобаљића]] и турске војске, одигране 24. септембра [[1454]]. године.<ref>Mehmed the Conqueror and His Time. Franz Babinger. {{page||978-0-691-01078-6|pages=110}}.</ref>
[[Бенедикт Курипешић]] наводи у свом пуописупутопису из [[1530]]. године да се је Врање састојало из ''града'' (тврђава) и ''вароши.'' Град је био у ствари [[Марково Кале]], а варош је подграђе, односно стари део данашњег Врања. У то време (1530—1531), Врање је било седиште варошког [[кадилук]]а и [[нахија|нахије]]. Имало је 35 муслиманских и 33 хришћанске куће. Тврђава Врање - односно Марково Кале, имала је [[диздар]]а, [[ћехаја|ћехају]], [[имам]]а и друге функционере. Врањска нахија се је у то време састојала од 320 села, [[мезра|мезри]] и 43 [[манастир]]а; муслиманских домова било је 88, а хришћанских 5118 кућа. <ref name='rodjenje'>{{Cite book|last=Курипешић|first=Бенедикт|authorlink=Бенедикт Курипешић|title=Путовање по Балканском полуострву 16. виека, књ. 56|edition =|publisher=Рад ЈАЗУ - Загреб| year=[[1881]]|pages=180}}</ref><ref name>{{Cite book|last=Зиројевић|first=Олга|authorlink=Олга Зиројевић|title=Сумарни преглед врањског кадилука 1530/31. године|edition =|publisher=Врањски гласник, књ. 4.| year=[[1968]]|pages=417-418|id=}}</ref>
Врање је под турском влашћу имао важан положај, што је привукло многе богате Турке да се населе у град и изграде [[Џамија|џамије]], конаке и [[турско купатило|хамам]].
