Крушедолски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Крушедолски сабор''' je oдржан 6. јануара [[1708]]. године у [[Манастир Крушедол|манастиру Крушедол]]. То је био први црквено-народни сабор Срба после велике [[велике сеобе Срба|сеобе]] на територију Аустрије под вођством патријарха [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Црнојевића]].<ref>{{cite journal |journal = Гласник |volume = 59-60 |author = Српска учено друштво |title = Оцјене и прикази књига |url = http://books.google.com/books?id=07crAQAAIAAJ&pg=PA327&lpg=PA327&dq=%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80+1708&source=bl&ots=KZGHGZrnM1&sig=Tmujs2QyRzXWHcBHuLVjyQ9ebCc&hl=en&sa=X&ei=NDOoU42NCIfyoAS6yoKQDA&ved=0CDYQ6AEwAw#v=onepage&q=%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%201708&f=false}}</ref>
На том црквено-народном сабору победила је теза митрополита Стефана Метохијца да се не смеју прекидати везе са Пећком патријаршијом. Наспрам те тезе био је став будућег првог митрополита Крушедолског [[Исаија Ђаковић|Исаије Ђаковића]] да се изабере нови патријарх и организује посебна патријаршија. Но, 3. марта 1707. године на састанку бечке Дворске канцеларије одлучено је да се забрани титула патријарха и зависност од било које патријаршије. Тако да од тада духовни поглавар српског народа у Аустрији носи назив митрополита Крушедолског.
На овом сабору одлучено је да назив митрополије буде крушедолска, због тадашњег седишта митрополита у [[Манастир Крушедол|манастиру Крушедолу]]. Паљењем овог манастира током Аустро-турског рата 1716-1718. митрополија је пренета у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]] и од тада носи назив [[Карловачка митрополија]].
| |||