Влашки језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м {{Закључано-анон}}
Нема описа измене
Ред 21:
[[Слика:Влашко_писмо.png|мини|десно|300п|Влашко писмо]]
 
'''Влашки језик''' је матерњи језик [[Власи (Србија)|Влаха]] и представља некодификовани скуп [[Дакоромански језици|дакотрако-романских]] наречјароманскихнаречја, који припадају балканском латинитету. Он припада групи [[Источноромански језици|источнороманских језика]].
 
Овај језик заправо чине два основна дакотрако-романска дијалекта. Једним говоре [[Царани|Царани]] који живе у низијама око [[Зајечар|Зајечара]], [[Неготин|Неготина]] и [[Кладово|Кладова]], а другим [[Унгурјани]], који насељавају подручја [[Хомоље|Хомоља]], [[Звижд]]а, [[Стиг (Србија)|Стиг]]а, [[Браничево|Браничева]], [[Млава|Млаве]], [[Ресава|Ресаве]] и [[Морава|Мораве]]. [[Поречка Река]] и [[Црноречје]] припадају прелазној дијалекатској зони, чије се становништво традиционално звало [[Мунћани]]. Царани говоре [[Крајинско-тимочки дијалект|крајинско-тимочким]], а Унгурјани [[Браничевско-хомољски дијалект|браничевско-хомољским]] дијалектом влашког језика, док је говор Мунћана нека врста прелазне зоне између ова два дијалекта, али много ближи говору Унгурјана, са којима иначе Мунћани имају више сличности него са Царанима.
Поред разумљивих лексичких разлика, до којих су довеле две различите економије сточарство и ратарство, најуочљивије су гласовне разлике: Царани имају ч/ћ (č/ć) и џ/ђ (dž/đ), а немају африкату „дз“ нити умекшане гласове "ś" и "ź", док Унгурјани у своме говору немају „ч“ и „џ“, али имају „ћ“, „ђ“, умекшане гласове "ś" и "ź" и африкату „дз“, уместо које се код Царана чује глас „з“. За Унгурјане је такође карактеристичан облик предлога „по“ и „од": pră/dă, који код Царана и Мунћана има форму: pi/pe/pje односно đi/đe.