Разговор:Хасанагиница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 82:
:::Žive, svakako, to niko ne osporava. Ali ne na tome mjestu (bar ne u većini: između Hercegovine i Dalmacije). Također, imena i prezimena nisu srpska u ovoj baladi.--[[Корисник:Munjanes|Munjanes]] ([[Разговор са корисником:Munjanes|разговор]]) 23:58, 2. јул 2014. (CEST)
::::Срби су некад чинили већину у многим крајевима у којим данас скоро да не живе тако да такви аргументи не стоје. По свом облику и историји припада српској књижевности јер је објављена потпуно равноправно са осталим дјелима за која нико не спори да припадају српској књижевности. Дакле, ово "српска" се односи на то да је дио српске књижевности, појма који је у Вуково вријеме имао и шири значење.--[[Корисник:Марко Рајковић|<font style="background: white" face="Courier" color="blue">''' -{Марко}- '''</font>]][[Разговор са корисником:Марко Рајковић|<font style="background: white" face="Courier" color="red">''' -{разговор}- '''</font>]] 00:08, 3. јул 2014. (CEST)
Аман, тренутна географија не може да одређује културне границе, и не сме. хасанагиница је на крају удата за кадију из Имотског, а у Имотском данас све сами Хрвати, ни кадије ни џамије.... Иво Андрић је написао Аска и вук, причу о овци која плесом заводи вука (шта је овца а шта вук по националности, ако ћемо тако). А једино што је сигурно јесте да је песма заживела међу људима и да се налази и у читанкама које се штампају и у Загребу, и у Бањалуци и у Сарајеву и у Београду, и у Подгорици... А нико је додатно не преводи и не прилагођава. Значи народна песма уткана у традицију усменог стваралаштва јужнословенских народа. и тачка брате. Е управо то Марко, део је српске књижевности (једнако као и у остале две) --[[Корисник:НиколаБ|ΝικόλαςΜπ. ]] ([[Разговор са корисником:НиколаБ|разговор]]) 00:12, 3. јул 2014. (CEST)
| |||