Вестминстерска опатија — разлика између измена

м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
Опат и редовници Вестминстерске опатије, која се налазила непосредно уз [[Вестминстерска палата|Вестминстерску краљевску палату]], након [[Нормани|норманских]] освајања [[Енглеска|Енглеске]] постали су снажна сила. Често су обављлали разне послове за краљла па су због тога постали веома утицајни.
 
Краљ [[Хенри III Плантагенет|Хенри III]] наредио је [[1245]]. преуређењне цркве у [[Готика|готичком стилу]] у част и као светиште покојног краља Едварда III и као своју властиту гробницу. Рад на преуређењу трајао је од [[1245]]. па све до [[1517]]. и довршена је за власти краља Ричарда II. [[Хенри VII Тјудор|Хенри VII]] додао је капелу посвећену [[Богородица|Девици Марији]].
 
Иако је опатија, као и сви други самостани одлуком краља Хенрика VIII била затворена, Хенрик VIII ју је, због њене важности и историје, изузео и ставио под своју директну контролу. Краљица [[Елизабета I Тјудор|Елизабета I]] ју је такође држала под властитом контролом и назвала ју садашњим именом Универзитетском црквом Светог Петра.
Два западна торња опатије изграђена су између [[1722]]. и [[1745]]. Нацрт за њих направио је Николас Хавксмор. Изграђени су у [[Готика|готмчком]] стилу. Следеће преуређење одвијало се у [[19. век]]у под водством сер Џорџа Жилберта Скота.
 
До [[19. век]]авека Вестминстерска опатија је била трећа најбоља школа у [[Енглеска|Енглеској]], уз Оксфорд и Кембриџ. Баш ту је преведена трећина [[Стари завет|Старог завета]] и друга половина [[Библија краља Џејмса|Библије краља Џејмса]]. Такође, у опатији је састављена [[Новоенглеска библија]] у [[20. век]]у.
 
== Крунисања ==
1.572.075

измена