Живадин Стевановић — разлика између измена

== Биографија ==

 

Те године је почео Први светски рат и Живадин се није даље школовао.

Још као дете волео је да чита а из те љубави проистекла је љубав и за писање.

Прва Живадинова песма је објављена у једном листу у Крагујевцу 1923. године.

 

Живадин Стевановић је био човек са извишеним осећањима за отаџбину и у својим стиховима је опевао праистинску тежњу нашег човека за слободом.

Његова поезија је човекољубива, опевана пуним срцем, духовно неодвојива од народа.

Чист језик, леп стил, јасноћа и језгровитост одлика су његовог поетског израза.

Његова реч, језик, израз о човеку о коме пише, повезују га са најбољим представницима реализма.

Истрајан лирски летописац сеоског живота, завичајних гружанских предела, људи, обичаја, остао је традиционалан у изразу налазећи пут до људских срца.

Радост живљења и радост сазнања сродили су тврду сељачку руку са хартијом, па су тако настала и Живадинова дела родној Гружи.

 

Брилијантног ума и личности, космополита уживао је углед великих људи тога времена.

Водио је разговоре са Ивом Андрићем. Пријатељ му је био врсни новинар тог времена Предраг Милојевић.

Пар комплимената је добио од песникиње Десанка Максимовић.

У кућу га је примио Мирослав Крлежа и сјајни хрватски песник Јуре Каштелан који му је писао предговор за књигу.

Упознао је Илију Ернебурга, Максима Рилског, Николу Теслу.

 

Живадин је имао у свом дворишту једну кућицу са посебном просторијом у којој је био кревет, сто, столица и библиотека са много књига.

Говорио је да се та кућица никада не закључава, да у њу може да уђе сваки путник, намерник, да се одмори, да прочита шта га интересује а у кући ће се увек наћи нешто да се поједе и попије.

 

 

Живадину није била страна ни политичка активност.

Као Бански већник – Дунавске бановине за срез Гружански, изабран је 1938. године и за председника општине Коњушке (села Коњуша и Брестовац) и на тој функцији остао и у време окупације све до јесени 1944. године.

Као председник општине Коњушке пре Другог светског рата посетио је светску изложбу у Америци.

Била је то прилика у оно време за занимљив и симболичан међудржавни гест.

У Њујорку су се састали предсдник општине Коњушке и градоначелник Њујорка Лагварди (Fiorello la Guardia).

Другим речима, састали су се председници најмање и највеће општине на свету. Све америчке новине у то време доносиле су фотографије тог сусрета, истичући кршног и наочитог Гружанина у шумадијској народној ношњи у Њујорку.

Том приликом Живадин се у Америци састао и са Николом Теслом.

Американци нису заборавили Живадину посету Њујорку, тако да су узвратили посетом Гружи представника америчке амбасаде у Београду.

Тако је на Бадњи дан 1940. године Америчка амбасада делегирала амбасадора да буде положајник за Божић Живадину Стевановићу у Брестовцу. И тај догађај је свакако остао забележен у аналима Америчке администрације.