Живадин Стевановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 252:
== Види још ==
* [[Кнић]]
{{columns-list|2|
Ово је ода првом песнику, кога сам срео
У доба бистрих река и процвалог петровца
Бели свет видео, али није се постидео
Свог сељачког одела и свог села Брестовца.
Проживео је век под завичајним брестом
У воћњаку, близу планине, што му је о заранцима
Бацала сенку на кућу и авлију, и често
Путовао по свету у гуњу и опанцима.
Живот Живадинов не беше ни краћи ни дужи
Од његовог имена и од његовог житија
Понео је први песнички барјак у Гружи
Потом се под њим сакупила читава литија.
Писао је песме, онако по старински
Пребирао грубим прстима по пауковим жицама
Никада није постао отац, па је некако матерински
бринуо о туђој деци, биљкама и птицама.
Рекао је сваком понеку лепу реч
(Не зна се да се на неког наљутио)
А речи му беху благе као мелем и млеч
Разгалиле су сваког ком их је упутио.
Био је присан с просјаком, ратаром, чобанином
С баном, владиком, краљем и председником државе
Ал’ најприснији беше са својом завичајном планином
И јасикама што су му душу у наручју држале.
Продавао је јагањце и штампао своје књиге
Умерен у свему: у раду и радости, у јелу и пићу
Сачувао је дедовску кућу, огњиште и вериге
И богату библиотеку, какве нема ни у Книћу.
Брујало му име преко првих радија
Писала светска штампа о њему месец дана
Шумадинац Живадин Стевановић код Тесле и Лагвардија
Први опанак који је прешао преко Атланског океана!
Носиле га Гружанке у медаљонима и кикама
Везле му лик на марамицама, пешкирима и јастуцима
Сад се прашина слеже по избледелим сликама
И мишеви грицкају старе новине у сандуцима.
Туговао је често за нерођеним сином
Плео му венце од цвећа, од пшенице и траве
Почастио је многе госте јагњетином и вином
А сам се одао посту, који му дође главе.
Одронио се одједном готово преко ноћи
Од живота, од сна, од рада и разговора
И нашао се закључан у стравичној самоћи
У кући без прозора, у броду на дну мора.
Чувени коловођа на свадбама, мобама и прелима
Завејан је раним бехаром, касним мартовским снегом
Био је за живота окружен безбројним пријатељима
Ал’ мало их се нађе за његовим ковчегом.
Живот му, ипак, беше леп сунчан дан у равници
Како и доликује једном народном баснословцу
А погреб му је запамћен по снежној вејавици
Каква се не памти у његовом Брестовцу.
На његов гроб сад долази само жена Борика
Да га прелије вином и воском и шећером и сољу
Повијена и тужна као покисла оморика
Која нечујно шумори у брестовачком пољу... (1988.)
}}
| |||