Плиоцен — разлика између измена

== Сисари ==
 
У [[Severna Amerika | Северној Америци]] су се глодари, велики мастодонти и гомфотерији те опосуми наставили развијати, док су копитари почели нестајати, што укључује популације дева, јелена и коња. Носорози, тапири и каликотерији су изумрли. Месождери из породице ласица су се разгранали, а пси и медведи су просперисали. Копнени љењивци, велики глиптодонти и пасанци су дошли на север са стварањем Панамске превлаке.
У Евроазији су се глодари добро развијали, док је смањена дистрибуција примата. Слонови, гомфотерији и стегодонти су били прилично успешни у [[Azija | Азији]], а [[Дамани | дамани]] су мигрирали на север из [[Afrika | Африке]]. Разгранатост коња се смањила, док су се тапири и носорози добро развијали. говеда и антилопе су биле успешне, као и неке врсте дева које су биле мигрирале у [[Azija | Азију]] из [[Severna Amerika | Северне Америке]]. Хијене и ране сабљозубе мачке су се појавиле, придруживши се другим грабљивцима као што су пси, медведи и ласице..
Африком су доминирали копитари, а примати су наставили са својом еволуцијом, с аустралопитекусима (једним од првих хоминида) који су се појавили у касном плиоцену. Глодари су били успешни, а повећале су се популације слонова. Краве и антилопе су се наставиле гранати те заузимати положај свиња међу врстама. Појавиле су се и ране жирафе, а деве су се доселиле из Северне Америке преко Азије. Појавили су се коњи и модерни носорози. Медведи, пси и ласице (из Северне Америке) су се придружили мачкама, хијенама као афрички грабљивци, терајући хијене да се адаптирају у улогу специјализованих лешинара.
У Јужну Америку су се врсте из Северне Америке први пут доселиле након креде, са северноамеричким глодарима и приматима који су се мешали с јужним облицима. Литоптерни и нотоунгулати, јужноамерички домороци, добро су се развијали. Мали грабљивци - куне и коати су мигрирали са севера. Глиптодонти, копнени лењивци и армадиљо су добро напредовали.
30

измена