'''Ендогамија''' (грчка ријечреч - ''женим се, удајем се'') означава ограничење полних и брачних веза на чланове једне уже сродничке заједнице унутар групе, рода, братства или племена. Супротно је [[егзогамија]] код које је дозвољен брачни и полни однос између жене и мушкарца искључиво ван сродничко племенских заједница.
<ref name="Козара"> Група аутора, Социолошки лексикон, Савремена администрација, Београд,1982. г.</ref>
<ref>Вујаклија М, ЛексиколнЛексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954. г.</ref>
== Историјат ендогамије ==
Сматра се да је [[промискуитет]] најстарији облик ендогамије. Постојао је на нижем стадијуму дивљаштва. У најпростијим људским заједницама [[хорде|хордама]] су полни односи били „слободни“ без икаквих ограничења. (Неки научници сматрају да промискуитет никада није постојао, односно да је забрана полног општења између најближих сродника одувијекодувек постојала.) [[Инцест]] је саставан и примјеренпримерен ендогамији на овом степену развоја.
Већ на средњем степену дивљаштва настају прва ограничења. Забрањено је полно општење између генерација (отац-ћерка; а најстрожјенајстрожије мајка-син) (Сматра се да су ова ограничења прве настале друштвене норме (правила понашања) и имају историјски значај за настајућег цивилизованог човјекачовека).
На вишем степену дивљаштва еволуира нова забрана ка егзогамији. Забрањено је полно општење и унутар једне генерације (сестра-брат). Тако је човјекчовек коначно изашао из ендогамије. Најстарији познати облик егзогамијског брака открио је на [[Хаваји]]ма [[Пуналуа]] -([[Пунални брак]]).<ref name="Козара"/>
Први је [[Јован Цвијић]] у раду „Антропогеографски проблеми Балканског полуострва“ скренуо пажњу на појаву ендогамије на просторима некадашње Југославије. Цвијић је и први у нас понудио објашњење ове појаве.
Он је први запазио да је географска средина један од основних чинилаца у стварању ендогамих група. Сматрао је да оне настају географском – физичком изолацијом којом су људи одвојени и изоловани на уском простору и тако више него неки други упућени само на своје племенске, или родске сроднике. Ове ендогаме групе настају најчешће у високим планинским насељима, које је конфигурација терена одвојила и изоловала од осталог свијетасвета. На изолованост која доводи до ендогамије утичу и конфесионални састав, национална и социјална структура. Конфесионална ограничења су по природи ствари ограничавала и брачне и полне везе међу женама и мушкарцима. У овоме свој моћни допринос дао је и социјални састав. <ref name="Сана"> Влаховић П, У вртлогу живота, СИЗ културе Пријепоље, Пријепоље, 1978. г.</ref> Овај обичај постојао је унутар неких повлашћених слојева или касти како би се очувале привилегије и да не би дошло до мешања са „нижим” слојевима. Негативне посљедице у дегенеризацији потомства настале из полних веза блиских сродника су убрзале изумирање ендогамије.
== Ендогамија Јужних Словена ==
Многобројни су примјерипримери ендогамије код Јужних Словена и на просторима гдјегде они и данас живе: Католичка колонија у [[Јањево|Јањеву]] - остаци [[Саси|Саса]] који су радили у рудницима по Србији и Балкану уопште. Сличан примјерпример наводи и [[Андрија Лубурић]] за породице Мишковић и Котовић за које се сматра да су потомци старих [[Матаруге|Матаруга]]. У тим су се породицама блиски сродници међусобно женили и удавали.<ref name="Сана"/>
Становништво на острву [[Сусак]]у у сјеверном Јадрану, који су ступали у брачне и полене односе са блиским сродницима, и данас је тешко извести генеалогију било које од породица. Женидба и удадба међу блиским сродницима ових оточана одразила се и на данашњи изглед ових људи. Код раније тамнопутих Примораца сада су видне псеудонордијске особине, а промјенепромене су наступиле и код крвних група ових становника. Слично је и са породицама Шипчић из села Црне Горе на [[Дурмитор]]у. У овом планинском насељу , одвојеном од сусједнихсуседних области дубоким и непроходним кањонима река [[Тара|Таре]] и [[Сушица|Сушице]] и врховима дурмиторског масива Великог и Малог Штоуца, такође је силом прилика долазило до узимања у сродству. Али код њих се бар за сада, мада је то узимање стасро и више од стотину година, не осјећајуосећају значајније промјенепромене на потомству. Ово се објашњава високом надморском висином оштром крлимом и тешким сточарским начином живота – сурова борба коју је стихија природе неминовно наметнула, борбе за опстанак, намеће и осигурава потомству, готово од малих ногу, пуну природну селекцију. Нешто више изолованих група има на просторима Шарско – пиндског планинсклог система. Није испитан.
У ендогамији си дуго времена живјележивеле, због одвајања из свог племена, албанске породице у сремским селима: Никинце, Хртковци и Јарак. Слична је ситуација у Петровом Селу, на [[Мироч]]у, јер се црногорско становништво дуго није мијшало са влашким. Они су у ендогамији остали и по завршетку [[Други свјетскисветски рат|Другог свјетскиогсветскиог рата]]. Слична оаза је постојалаи у околини [[Птуј]]а, али се ова ситуација већ у цијелостицелости измијенилаизменила. <ref name="Сана" />
У условима непријатељске окупације становништво је прибјегавалоприбегавало поред ендогамије и етномимикрији. За ово професор Лутовац наводи примјерпример становништва из Шарских жупа, Горе, а делимично и Опоља. Ово становништво је прешло у ислам, затим промјенилопроменило ношњу, али је обичаје и српски језик задржало све до наших дана. По спољашњем изгледу Албанци, а по језику и осјећајимаосећајима они су били Срби, који живе у ендогамији. <ref name="Сана" />
[[А. Урошевић]] сматра да су Читаци из Косовско-Метохијске области старији српски елеменат који је временом примио исламску религију, али се ипак много мјешаомешао са сусједимасуседима. Што говори да је живио у ендогамији.<ref name="Сана" />
[[Владимир Ћоровић]] наводи да се због међусобних брачних веза и односа очувала једна српска породица у околини Цариграда. Њихова брачна сроднича веза није оставила посљедице на потомство. Они су горштаци у турским планинама које је очувала здрава природна селекција. <ref name="Сана" />
Слично наводи о [[Галипоље|Галипољским Србима]] [[Мухамед Филиповић]] наглашавајући да су тек пресељавањем у нову средину „настале нове брачне везе између њих и осталих становника Пехчева“ и да ће се због тога изгубити „веома брзо као посебан етнички тип“. <ref name="Сана" />
Поред географских услова и начин привређивања може утицати на ендогамију. Код номадских племена, посебно код [[Роми|Рома]] познати као [[Саракачани]] на [[Гоч]]у, се примјећујепримећује да је њихово етничко јединство сачувала ендогамија. <ref name="Сана" />
Социјални статус је такође битно одређивао ендогамију. Турци су Јермене сматрали нижом расом. Они су били осуђени на ендогамију не би ли сачували свој ентитет.
Очување економске моћи међу најближим сродницима је такође узроковало затварање у уже сродничке групе- ендогамију.
Постоје и расни разлози у настајању ендогамије као што је на примјерпример ендогама црначка група у Улцињу.
На постојање неке ендогаме групе може пресудно утицати и ауторитет неке значајне личности. По подацима [[Марко Миљанов|Марка Миљанова]] , стари Дрекаловићи „учињели су завјетзавет да се не узимају између себе. То се дуго одржало... јер су говорили: Радије сам те зват брате но пријатељу.“ Тек у другој половини деветнаестог вијекавека прекорачена је ова забрана, и то по угледу и под утицајем на стране. Од Дрекаловића је био први војвода Марко Миљанов који се оженио дјевојкомдевојком од свога братства и тиме дао примјерпример и осталим братственицима. <ref name="Сана" />
== Референце ==
|