Плеистоцен — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
{{почетник|01|07|2014}}
'''Плеистоценска епоха''' је део [[Геологија|геолошке хронологије]]. Назив плеистоцен долази од грчких речи плеистос (већина) и цено (нов). Плеистоцен следи плиоценску епоху и претходи холоценској епохи. Плеистоцен је трећа епоха неогенског периода или 6. епоха кенозојске ере. Трајао је од пре 1,81 милиона до пре 11.550 година.
 
Крај плеистоцена одговара крају [[Палеолит|палеолитског доба]] које користи [[археологија]].
[[Слика:Ice age fauna of northern Spain - Mauricio Antón.jpg|thumb|300п|У време плеистоцена клима је била другачија и ту је илустрација једног пејсажа из касне епохе плеистоцена у северној Шпанији.]]
 
Године 2005. је Међународна комисија за стратиграфију (тело Међународне уније геолошких наука) одредила да плеистоцен почиње 1,81 милиона, а 11.550 година пре нашег времена, с тиме да је крај изражен у радиокарбонским годинама. Он покрива већи део периода учесталих глацијација, све до коначног захлађења званог Млађи Драјас. Крај Млађег Драјаса је датиран око 9600. п. н. е. (пре 11.550 календарских година).
 
ГССП за почетак плеистоцена је у референтној секцији у Врици, 4 км јужно од Кротонеа на Калабрији у јужној [[Италија|Италији]], локацији чије је тачно датирање недавно било потврђено анализом изотопа стронцијума и кисеоника, исто као и планктонским фораминиферама.
 
Као и с другим геолошким периодима, наслаге стена које дефинирају почетак плеистоцена су добро дефинисане, али тачни датуми почетка и краја периода нису скроз сигурни. Име је требало покривати период учесталих глацијација; међутим, почетак је одређен прекасно јер се данас зна да је захлађења и глацијација било у плиоцену. Неки климатолози држе да би се датум требао померити на око 2,5 милиона пре данашњег времена. израз плио-плеистоцен се данас користи за опис последњег леденог доба.
 
Константе у климатској историји плиоцена[[плиоцен]]а и плеистицену су један од разлога зашто је Међународна комисија за стратиграфију обесхрабрила коришћење израза "Квартар". Зато се данас плеистоцен држи епохом неогена.
 
== Плеистоценска палеогеографија и клима ==
Модерни континенти су у суштини били на данашњим позицијама током плеистоцена, те се нису помакли даље од 100 км.
 
==='''Карактеристике леденог доба'''===
Плеистоценску [[Клима|климу]] су карактерисали учестали ледени циклуси где су континентални ледењаци напредовали до 40. паралеле на неким местима. Сматра се како је на врхунцу глацијација 30% Земљине површине било покривено ледом. Уз то се зона вечног леда простирала неколико стотина километара јужно од леденог[[лед]]еног покривача, у Северној [[Америка|Америци]] и у [[Евроазија|Евроазији]].
 
Сваки продор леда[[лед]]а је везао велике количине воде у континенталним ледницима дебљине 1500-3000 м, што је довело до привременог пада нивоа мора од 100 м или више на целој површини Земље. Током међуледених доба, налик на ово у којем данас живимо, често је било поплављивање [[обала]], понекад ублажено изостатским или неким другим помацима у одређеним регијама.
Плеистоценску климу су карактерисали учестали ледени циклуси где су континентални ледењаци напредовали до 40. паралеле на неким местима. Сматра се како је на врхунцу глацијација 30% Земљине површине било покривено ледом. Уз то се зона вечног леда простирала неколико стотина километара јужно од леденог покривача, у Северној Америци и у Евроазији.
 
Сваки продор леда је везао велике количине воде у континенталним ледницима дебљине 1500-3000 м, што је довело до привременог пада нивоа мора од 100 м или више на целој површини Земље. Током међуледених доба, налик на ово у којем данас живимо, често је било поплављивање обала, понекад ублажено изостатским или неким другим помацима у одређеним регијама.
 
Ефекти глацијације су били глобални. Антарктик је био кроз цели плеистоцен покривен ледом, исто као и у претходном плиоцену. Анди и Патагонија су такође били покривени поларном капом. Ледници су постојали на Новом Зеланду и Тасманији. Тренутно нестајући ледењаци на Маунт Кенији, Килиманџару и Рувензори на истоку и средишту Африке су били далеко већи. Ледници су постојали у планинама Етиопије и на западу у планинском масиву Атлас.
 
На северној хемисфери се велики број мањих ледника стопио у један велики. Кордиљерски ледени покривач се простирао на северозападу Северне Америке; исток је био покривен Лаурентидеом. Скандинавски ледени покров је притискао северну Европу, укључујући [[Британија|Британију]]; алпски ледени покров је притискао Алпе. Мањи делови леденог покривача су се могли наћи у Сибиру и на арктичкој плочи. Северна мора су била замрзнута.
 
Јужно од леденог покривача су се акумулирала огромна језера захваљујући блокади водених токова те мањем испаравању због хладнијег ваздуха. Северни дио средишта Северне Америке био је у потпуности покривен језером Агасиз. Око 100 базена, сада углавном исушених, су били испуњени водом на западу Америке. Језеро Боневиле, на пример, је стајало где данас стоји Велико слано језеро. У Евроазији су се велика језера створила као резултат продора ледника. Реке су биле веће, имале стабилнији ток, те имале више притока. И афричка језера су била већа, веројатновероватно због смањеног исправања.
 
Пустиње су, с друге стране, биле сувље и пространије. Због смањења океанског и другог исправања, било је мање киша.
 
==='''Палаеоциклуси'''===
Сума прелазних фактора који делују на Земљину површину је циклична: [[клима]], океаске[[океан]]ске струје и други помаци, струје ветрова, температуре итд. То је све последица цикличних промена у кретању планета који с временом све те факторе уравнотежује. Ти су фактори изазвали учестале глацијације у плеистоцену.
 
Сума прелазних фактора који делују на Земљину површину је циклична: клима, океаске струје и други помаци, струје ветрова, температуре итд. То је све последица цикличних промена у кретању планета који с временом све те факторе уравнотежује. Ти су фактори изазвали учестале глацијације у плеистоцену.
 
'''Миланковићеви циклуси'''
 
==='''Миланковићеви циклуси'''===
Глацијација у плеистоцену је била низ глацијалија и интерглацијација, стадијала и интерстадијала који су пратили периоде промене климе. Данас се верује да су главни фактор у климатским променама били Миланковићеви циклуси. То су периодичкле варијације у регионалној соларној радијацији узроковане променама у кретању Земље.
 
[[Милутин Миланковић|Миланковићеви]] циклуси нису могли бити једини фактор, јер они не могу објаснити почетак ни крај плеистоценског леденог доба, као ни учестала ледена доба. Најбоље служе као модел унутар плеистоцена те се на темељу њега могу одредити ледена доба сваких 100.000 година.
 
'''Циклуси нивоа изотопа кисеоника'''
 
==='''Циклуси нивоа изотопа кисеоника'''===
У анализи нивоа изотопа кисеоника, варијације у односу О-18 према О-16 (два изотопа кисеоника) у маси (мерени спектрометром масе) присутних у калциту с океанских темељених узорака се користе као дијагностичко средство за одређивање промена океанске температуре, а самим тим и промене климе. Хладнији океани су богатији с О-18, присутним у шкољкама микроорганизама које луче калцит.
 
 
== Плеистоценска фауна ==
За плеистоцен или холоцен нису одређени никакви фаунални[[фауна]]лни стадијуми. И морска и континентална фауна је у суштини била модерна. Већина научника верује да је човек еволуирао у свој модерни облик током плеистоцена.
 
Масовно изумирање крупних сисара (мегафауне), које је укључивало мамуте, мастодонте, сабљозубе тигрове, глиптодонте и копнене љенивце је започело крајем плеистоцена те се наставило у холоцену[[холоцен]]у.
 
Масовна изумирања су била посебно оштра у Северној Америци где су нестали домаћи коњи и деве.