Географија Босне и Херцеговине — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1275640 |
мНема описа измене |
||
Ред 5:
Босна и Херцеговина се састоји од две географске и историјске целине: већег босанског дела на северу (око 42.000 -{km²}-) и мањег хецеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и на [[Херцеговина|Херцеговину]], са том разликом да је реч о различитим карактерима тла.
На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје [[Посавина|Посавине]], односне даље претвара у [[Панонска низија|Панонску низију]]. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између [[Неум|Неума]] и полуострва [[Клек (полуострво)|Клек]] избија и на [[Јадранско море]]. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река ([[Уна]], [[Врбас (река)|Врбас]], [[Босна (река)|Босна]], [[Дрина]]), од југа ка северу, односно у случају [[Неретва|Неретве]] од севера ка југу.
13,60 % површине Босне и Херцеговине је плодна земља а 2,96 % земље се употребљава за [[Пољопривреда|пољопривреду]], док 83,44 % земље је за остало. Неки природни ресурси Босне и Херцеговине су [[угаљ]], [[железо]], [[боксит]], [[манган]], [[дрво]], [[бакар]], [[хром|хром]], [[цинк|цинк]], и [[хидропотенцијал]]. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина [[Маглић (планина)|Маглић]] (2.386 -{m}-), док најнижи део земље је поред мора. Ретки [[земљотрес]]и су једина озбиљна природна опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважнијих проблема са природом су загађеност ваздуха из фабрика и крчење [[шума]].
| |||