Википедија:Транскрипција са холандског језика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
таб. |
крај |
||
Ред 1:
{{Викитранс}}
'''Транскрипција имена из холандског у српски језик''' врши се помоћу двају делимично различитих транскрипционих система. Фонетски систем [[Холандски језик|холандског језика]] сложенији је од српског, што је условило да у ''Правопису српског језика'', у одељку о прилагођавању имена из овог језика буду наведене и [[гласовна транскрипција|фонетска]] (пренос по акустичком утиску), али и [[правописна транскрипција|прилагођена транскрипција]] (осмишљена уз наслањање на писмо и неке историјски створене преседане).
== Специфичности ==
Холандски језик се говори у [[Холандија|Холандији]], северним покрајинама [[Белгија|Белгије]] (где је познат као [[Фламански језик|фламански]]), у [[Суринам]]у и на [[Холандски Антили|Холандским Антилима]]. Што се тиче Белгије, области које не насељавају Фламанци, уместо њих насељавају Валонци, чији је матерњи језик, поред [[Валонски језик|валонског]], заправо [[Француски језик|француски]] (односно његова регионална варијанта). Стога у писању белгијске топонимије у српском језику преовладава преузимање француских назива (нпр. [[Брисел]]).
А пропо избора фонетске односно прилагођене транскрипције, аутори у т. 277 кажу да је спрам фонетске транскрипције „можда реалнији начин“ „ићи на прилагођену транскрипцију, тј. правити уступке и наслон на писмо и на неке створене преседане“. Наводе се примери попут ван Гог, ван Дајк, Лајден, Утрехт, Зојдер, који би у фонетској транскрипцији били — фан Хох, фан Дејк, Лејден, Итрехт, Зејдер. У т. 280 аутори кажу да се „пре може препоручити прилагођена транскрипција“.▼
Упркос појединим регионалним и дијалекатским разликама, холандски је јединствен стандардни језик, за који важе норме општеприхваћене од 1947. године. Служи се основним фондом латинских знакова, без посебних графема или дијакритика. Међутим, како се о овом језику на српском говорном подручју мало зна, на ранију транскрипцију знатно је утицао [[Немачки језик|немачки]], а донекле и [[енглески језик]]. Отуда је ''-{ei}-'' схватано као ''ај'' (-{Leiden}- — Лајден), ''-{eu}-'' као ''ој'' (-{Breughel}- — Бројгел), ''-{s}-'' као ''з'' (-{Friesland}- — Фризланд), ''-{z}-'' као ''ц'' (-{Zwier}- — Цвир), ''-{oo}-'' као ''у'' (-{Joop}- — Јуп) и тако даље.
У даљем тексту је прилагођена транскрипција приказана курзивом, фонетска обичним слогом, а када се обе своде на исто, предлог транскрипције је писан подебљаним текстом.▼
▲
Што се тиче проблема у консонантизму и вокализму, односи двојних решења дати су кроз два транскрипциона система. За сугласнике, али и поједине вокале, посебно треба пазити да се не изговарају на немачки начин. Тако ће у горенаведеним примерима бити Звир и Јоп уместо Цвир и Јуп, а такође и Схелде (-{Schelde}-) уместо Шелде.
▲У даљем тексту,
== Вокализам ==
Линија 50 ⟶ 55:
|''aj''
|еј
| -{Leiden}- (''Лајден'', Лејден), -{Steyl}- (''Стајл'', Стејл), -{Beijerland}- (''Бајерланд'', Бејерлант). Ако се -{EI}- изговара као ''е'' (исто ''ЕЕ'') транскрипција је '''е''':
|-
|'''-{EU}-'''
Линија 110 ⟶ 115:
|-
|'''-{U}-'''
| -{ö, ü, ə}-
|''у''
|е, и
| |||