Конкордатска криза — разлика између измена

Кнез [[Павле Карађорђевић]] и надбискуп Бауер водили су разговор о мерама за сређивање односа између римокатоличке цркве и државе, Бауер је тражио да се распусте масонске ложе и закључи [[конкордат]]. Кнез Павле је обећао да ће римокатоличкој цркви у већој мери изаћи у сусрет. Први потез [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићеве]] владе ишли су у том правцу. По Стојадиновићевом налогу, министар правде [[Људевит Ауер]], римокатолик из [[Сисак|Сиска]], је пре поласка за [[Рим]] посетио патријарха [[Патријарх српски Варнава|Варнаву Росића]]; текст конкордата био је достављен српском патријарху, али СПЦ није консултована о овом питању. Министар Ауер је потписао конкордат, у Риму, [[25. јул]]а [[1935]]. године. О потписивању конкордата, Стојадиновићева влада и [[Ватикан]] издали су своја саопштења. У саопштењу Стојадиновићеве владе изнето је да ће се конкордатом спровести, „Уставом код нас усвојена, равноправност католицизма са осталим признатим конфесијама.“ Посебно је наведено да се Света Столица обавезала да ће поштовати југословенске државне интересе приликом попуњавања црквених положаја, нарочито оних најважнијих. Ватиканско саопштење садржало је више детаља. Ни југословенска, ни ватиканска страна текст Конкордата није ставила на увид јавности, због давања примата римокатоличкој над православном црквом у Југославији. Потписивање Конкордата прошло је без реакције у југословенској јавности. У међувремену, копија конкордата извађена је из фиоке патријарха Варнаве. Вероватно подстакнут од некога из опозиције.<ref>{{Cite web |url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:298275-Diktat-svete-stolice|title=Diktat-svete-stolice|accessdate=13. 2. 2012. |work= |publisher=Конкордатска криза - novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:298275-Diktat-svete-stolice|date=}}</ref>