Хиперкинетички поремећај — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 14:
}}
 
'''Хиперкинетички поремећај''' (''Хиперактивни поремећај'', -{ADHD}-, {{jez-eng|Attention-Deficit Hyperactivity Disorder}}, ''-{AD/HD}-'', ''-{ADD}-'', је стање за које је карактеристичан врло висок степен [[моторичка активност|моторичке активности]] као манифестација врло високе активности ума. Иако се АДД углавном сматра поремећајем, он то није. Људи с АДД-ом најчешће су врло [[интелигенција|интелигентни]] и изразито маштовити. Неуклапање у уобичајена правила друштва око њих их чини на неки начин непогоднима, те се медицина бави тиме у циљу "излечења"„излечења“ хиперактивности.
 
У [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у постоје лекови који могу "смирити"„смирити“ хиперактивне људе. Ти лекови делују на мозак осталих људи као стимуланси. Један пример лека за АДД је [[Риталин]]. Примјена Риталина у САД-у је врло раширена. Разлог тому је тај што већина људи кроз период развоја пролази кроз раздобље хиперактивности којему је циљ истраживање околине, а родитељи то виде као "ненормално"„ненормално“.
 
АДД најчешће нестаје после пубертета, но код неких људи остаје цели живот. За њих се може рећи да су "прави"„прави“ хиперактивни људи.
 
Велики број познатих научника, уметника и глумаца имао је АДД. [[Алберт Ајнштајн]], [[Томас Алва Едисон|Томас Едисон]], [[Бил Гејтс]], [[Волфганг Амадеус Моцарт]], [[Леонардо да Винчи]], Ван Гог, Салвадор Дали, Алфред Хичкок, Стивен Спилберг, Том Круз, Џим Кери, и Вил Смит само су неки од њих.