Жуч — разлика између измена

Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући [[емулзија|емулзификацију]] масти из хране. [[анјон|АњонАнјон]] жучне соли има [[хидрофилност|хидрофилни]] и [[хидрофобност|хидрофобни]] диодео те има могућност окруживања капљица масти ([[триглицерид]]а и [[фосфолипид]]а) при чему се формирају [[мицела|мицеле]], код којих је хидрофобни део окренут према унутра. Хидрофилни крај је позитивно наелектрисан због [[лецитин]]а и других [[фосфолипид]]а који сачињавају жуч и овај набој спречава капљице масти окружене жучи да се поново групишу у веће честице. Обично мицеле у дуоденуму имају пречник од око 14-33&нбсп;-{μм}-.

Како жуч повећава апсорпцију масти, то представља важан део апсорпције супстанци растворљивих у мастима, као што су витамини ([[Витамин Д|Д]], [[витамин Е|Е]], [[витамин К|К]] и [[витамин А|А]]). Поред улоге у пробави, жуч служи као пут излучивања [[билирубин]]а, нуспродукта [[еритроцити|еритроцита]] које рециклише јетра. Алкални жуч има функцију неутрализације вишка киселине, пре доласка у илеум, задњи диодео танког цријевацрева. Жучне соли такође делују као [[бактерицид]]и, уништавајући многе микроорганизме присутне у храни.