Звучни филм — разлика између измена

Многи теоретичари филма тврде да, заправо, филм никада није био без [[звук]]а. Многобројни филмови били су пропраћени неком врстом [[Музика|музикмузике]]е и нарације. Историјски посматрано, још од појаве [[Фонограф|фонографа]] а касније и кинетографа, зачетници [[Филмска индустрија|филмске инструстрије]] покушавали су да споје [[Фотографија|слику]] и тон у једно. Међутим, они су успевали да слици додају само звучну пратњу, било живом речју коментатора или музиком [[клавир]]а, [[Оркестар|оркестра]], тадашњих [[Gramofon|грамофонграмофона]]а. Кад међутим говоримо о звучном филму, тада мислимо да је звук забележен (снимљен) на филмску врпцу заједно са сликом. Реч је о томе да се звук посебним техничким поступком претвара у светлосни запис различитог интезитета.

Пре више од осам деценија [[6. октобра]] [[1927.]]. године, у [[Лос Анђелес]]у је одржана светска премијера “[[Џез Певач (филм)|Џез Певача]]” првог звучног дугометражног играног филма.<ref>[http://gorila.jutarnji.hr/profile/volim_igre/2011/06/01/prvi-zvuni-film-kada-je-snimljen-prvi-film-sa-zvukom-zvuk-u-filmu Када је снимљен први филм са звуком]</ref> Ово дело било је прво у којем су скоро три деценије после појаве покретних слика глумци проговорили. Филм је реализован у продукцији холивудског студија “[[Warner_BrosWarner Bros.|Ворнер Брос]]”, а тадашња музичка звезда [[Ал Џолсон]] изговорио је прве речи на филму: “Сачекајте, сачекајте, још нисте чули све…”<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/t44011.lt.html Прве речи на филму]</ref>

Први српски звучни филм био је “[[Невиност без заштите]]” [[Dragoljub Aleksić|Драгољуба АлексићАлексића]]а. Снимљен је [[1941.]]. године, а приказан током [[1942.]]. када га је видело чак око 80.000 Београђана.

== Улагања у звучни филм ==

У то време цело америчко филмско тржиште било је под контролом осам највећих филмских компанија - [[Warner_BrosWarner Bros.|Варнер Брос]], [[Парамаунт_пикчерсПарамаунт пикчерс|Парамаунт]], [[Твентит_сенчури_фокс|Твентит сенчури фокс]], МГМ, РКО, [[Universal Pictures|Универсал]], [[Колумбија пикчерс|Колумбија]], Јунајтид Артистс.

Златне године Холивуда обележене су енормном филмском продукцијом. Велике филмске компаније функционисале су као праве фабрике. Тако је [[1937.]]. године годишња продукција досегла цифру од [[500]] играних филмова - поређења ради, до осамдесетих година ова цифра је пала на [[100]] филмова годишње.

== Синхронизација звука није била у потпуној звучној техници ==

Први звучни филм '''Џез певач''' у ствари није био потпуно звучно остварење,<ref>http://gorila.jutarnji.hr/profile/volim_igre/2011/06/01/prvi-zvuni-film-kada-je-snimljen-prvi-film-sa-zvukom-zvuk-u-filmu</ref> јер синхронизација звука се није односила на целокупан филм. Наиме, само делови који су се односили на музичке тачке били су синхронизовани, а остали играни делови били су прoјектованипројектовани као и ранији филмови (поднасловљавањем - титловањем).

Први у потпуности звучни филм и први мјузикл који је добио Оскара за најбољи филм је [[Бродвејска мелодија (филм)|Бродвејска мелодија]] („The Broadway Melody“ 1929.) у режији [[Хери Бомонт|Херија БомонтБомонта]]а.<ref>[http://www.pocasni.com/2013/01/brodvejska-melodija-1929-prvi-zvucni-oskarovac/ Први звучни оскаровац]</ref> Редитељ се махом прославио стварањем немих филмова, све до режије овог филма када је стекао номинацију за најбољег редитеља. Данас је овај филм познат због важности за историју филма а не по квалитету. Представљао је први холивудски мјузикл у потпуности снимљен у звучној техници, а део сцена је направљен у Техниколору (сачувана је само црно бела верзија). Познат је и као први звучни филм који је освојио Оскара, као и по томе што је успоставио вишедеценијску доминацију студија МГМ у жанру холивудских мјузикала.

== Језичка баријера - бојазност од звучног филма ==