Бернард Монтгомери — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 67:
Упркос смени, Монтгомери је и даље задржао велики утицај на даљи ток одвијања савезничких операција. Успео је да убеди Ајзенхауера у исправност своје стратегије одлучујућег продора у правцу [[Рурска област|Рурске области]], која је требало да оконча рат до [[Божић]]а. Ова операција, познатија под називом [[Операција Маркет Гарден]], изведена је током септембра [[1944]]. године. План операције уопште није личио на дотадашње Монтгомеријеве планове: офанзива је била смела и лоше планирана. Операција Маркет Гарден није постигла жељени циљ, а савезничке снаге су претрпеле значајне губитке. Најгоре је прошла [[британска 1. падобранска дивизија]] која је изгибила више од три четвртине људства. Монтгомеријева опседнустост продором у правцу [[Рурска област|Рура]] одвукла му је пажњу од реализације операције ослобађања [[Антверпен]]а и чишћења области око ове луке која је била од изузетног значаја за снабдевање савезничких јединица.
 
Када је [[16. децембар|16. децембра]] [[1944]]. године уследио изненадни немачки напад преко [[Ардени|Ардена]], којим је отпочела [[Арденска битка|Битка за избочину]], фронт америчке 12. армијске групе је расцепљен, а већи део америчке 1. армије нашао се на северном крилу избочине. Командант армијске групе, генерал Бредли се затекао у [[Луксембург]]у, на јужном боку избочине због чега је имао велике тешкоће да успостави ефективну команду над америчком 1. армијом. Монтгомерију, који је био најближи савезнички командант, Ајзенхауер је [[20. децембар|20. децембра]], упркос снажном Бредлијевом противљењу, поверио команду над [[Кортни Хоџис]]овом 1. армијом и америчком 9. армијом. Монтгомери је одмах обишао све америчке команданте и успоставио сталну везу са њима. Извршио је прегруписање британског XXX корпуса који је представљао стратешку резерву, реорганизовао је америчке одбрамбене положаје и наредио повлачење из [[Сент Вит]]а. Немачки командант 5. оклопне армије, фон Мајнтофел је рекао: ''"Акције америчке 1. армије претвориле су се у читаву серију индивидуалних заштитних борби. Монтгомеријев допринос се састојао у томе што је читав низ изолованих борби претворио у кохерентну битку вођену према јасно дефинисаном плану. Његово одбијање да се упусти у преурањене и изоловане контра-нападе омогућило је Американцима да прикупе резерве и да онемогуће даље проширење немачког пробоја."''
 
Ајзехнауер је сматрао да Монтгомери мора да крене у офанзиву [[1. јануар]]а како би се сусрео са [[Џорџ Смит Патон|Патоновом]] армијом која је још од [[19. децембар|19. децембра]] напредовала са југа. Ипак, Монтгомери је одбио да ангажује пешадију неприпремљену за зимске услове да би освојио стратешки неважан комад територије. У напад је кренуо тек [[3. јануар]]а. Велики број америчких официра сматрао је да није требало да оклева иако је за њега било карактеристично да није кретао у напад без добре припреме. По завршетку битке, америчка 1. армија враћена је у састав америчке 12. армијске групе: америчка 9. армија остала је у саставу британске 21. армијске групе све до преласка [[Рајна|Рајне]].
 
Монтгомери је у [[фебруар]]у [[1945]]. године наставио са напредовањем у правцу Рајне у склопу операција Веритабл и Гренејд. После преласка Рајне [[24. март]]а, Монтгомери је одсекао [[Данско полуострво]] да би [[4. мај]]а примио предају немачких снага у северној [[Немачка|Немачкој]], [[Данска|Данској]] и [[Холандија|Холандији]].
 
== После рата ==
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-14059-0018, Berlin, Oberbefehlshaber der vier Verbündeten.jpg|Са командантима савезничких армија у [[Берлин]]у [[1945]]. Слева на десно: Монтгомери, [[Двајт Д. Ајзенхауер|Двајт Ајзенхауер]], [[Георгиј Жуков]] и [[Жан де Латр де Тасињи]]|мини|250px]]
После рата, Монтгомери је [[1946]]. године проглашен са Првог виконта Монтгомерија од Ел Аламејна. Вршио је функцију начелника генералштаба у периоду од [[1946]]. до [[1948]]. год, али је на овој функцији био веома неуспешан зато што су му недостајале стратешке и политичке вештине. Затим је постављен за врховног команданта или председавајућег комитета команданата западног савеза. Био је добар генерални инспектор и организовао је неколико одличних војних вежби, али је био веома задовољан када га је [[1951]]. године. Ајзенхауер именовао за свог заменика и помоћника у послу стварања [[НАТО|Северноатлантског савеза (НАТО)]]. На овој функцији је остао све до [[1958]]. год.
 
== Монтгомери и јавност ==