Рођен је [[31. октобар|31. октобра]] [[1863]]. у [[Неготин]]у. По свршетку Реалне гимназије у [[Београд]]у, ступио је у [[Војна академија|Војну академију]] Краљевине Србије [[1883]]. године, као питомац 16. класе Ниже и 2. класе Више школе [[Војна академија|Војне академије]] Краљевине Србије. За пешадијског потпоручника произведен је [[12. септембар|12. септембра]] [[1885]], пред сам рат. Преведен у коњицу [[15. мај]]а [[1887]]. Унапређен у чин коњичког [[поручник]]а [[22. фебруар]]а [[1890]]. ; коњичког [[капетан]]а друге класе [[26. април]]а [[1893]]. У рату [[1885]]. је био ордонанс официр у -{IV}- пешадијском пуку, командовао је четом и батаљоном. У периоду 1888—1890. је био на вишој школи [[Војна академија|Војне академије]] Краљевине Србије. За коњичког [[капетан]]акапетана прве класе је именован [[6. децембар|6. децембра]] [[1895]];коњичког [[мајор]]а [[20. мај]]а [[1898]]., а за коњичког [[потпуковник]]а [[22. фебруар]]афебруара [[1903]]. године. Командовао је коњичким водом, ескадроном, пуком и бригадом и командом [[Краљева гарда|краљеве гарде]] ([[1901]] — [[1903]]). Пензионисан је [[25. мај]]а [[1904]], а реактивиран [[1912]]. године. Служио је годину и по дана у [[Руси|руској]] коњици (-{I}- Московском Лајбдрагонском пуку у [[Твер]]у).
[[Датотека:Stab Timocke Vojske pod Kulom 1913..jpg|мини|десно|Штаб Тимочке Војске снимљен у Бугарској, под рушевинама старе куле у Кули, јула 1913. Ђорђе је у шести гледано са десне стране.]]
У [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] [[1912]]. био је начелник штаба Тимочке војске чији је командант био пуковник [[Вукоман Арачић]]. Учествовао је у противнападу на бугаре и у снажном налету са војском је дубоко продрео у бугарску територију, заузели [[Кула (Бугарска)|Кулу]] и [[Белграџик]] и зауставили су се код самог града [[Видин]] а који су опсели. (Погледај чланак [[Опсада Видина]]). <ref>http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=1916&e=t&p=0389&z=3&x=b&w=922&h=600&x=b Балкански рат у слици и речи, уредник Душан Мил. Шијачки, Београд,
Нови Сад: Издавачка књижарница Свет. Ф. Огњановића,1912/13. pp. 377</ref>
Проглашен за пуковника [[31. октобар|31. октобра]] [[1913]]. године током [[Други балкански рат|Другог балканског рата]].
=== Први светски рат ===
Ред 44:
* [[1918]]. командант коњичке дивизије.
На крају рата је унапређен у чин генерала [[25. септембар|25. септембра]] [[1918]]. Поново је пензионисан [[8. септембар|8. септембра]] [[1921]]. године. Преведен у резерву [[5. марта]] [[1923]]. са чином [[дивизијски генерал|дивизијског генерала]]. Преминуо је [[12. новембар|12. новембра]] [[1935]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].
