Опсада Аскалона (1153) — разлика између измена

|место= [[Ашкелон|Аскалон]], Фатимидски калифат

|резултат= Победа крсташа и освајање града

|заповедник2= непознат

|јачина1=

'''Опсада Аскалона''' вођена је [[1153]]. године између [[Јерусалимска краљевина|Јерусалимске краљевине]], [[Хоспиталци|Хоспиталаца]] и [[Темплари|Темплара]] са једне и [[Фатимиди|Фатимидског Египта]] са друге стране. Део је [[Крсташки ратови|крсташких ратова]], а завршена је крсташким освајањем овог важног града. Краљ Балдуин је град прикључио [[Јафа|Јафи]] и тако формирао [[Грофовија Јафа и Аскалон|грофовију Јафу и Аскалон]]. Освајањем [[Ашкелон|Аскалона]] цела [[Палестина]] нашла се у крсташким рукама.

 

 

Одмах по доласку на власт, [[Балдуин III Јерусалимски|Балдуин III]] је намеравао да нападне фатимидски Египат који је у то време био веома слаб. Одлучио се за напад на Аскалон, египатску луку у непосредној близини Јерусалима из које је почетком 12. века [[ал-Афдал Шаханшах]] предузео неколико похода на крсташе (битке код Рамле [[Битка код Рамле (1101)|1101]], [[Битка код Рамле (1102)|1102]], [[Битка код Рамле (1105)|1105]], [[опсада Триполија]], [[битка код Јибне]]).

 

 

Под зидинама овог града чији су бедеми у просеку били високи 15 метара на површини полукруга пречника 450 метара, окупио се цвет крсташког племства: [[Иго од Ибелина]], [[Филип де Мији|Филип од Наблуса]], [[Хемфри II од Торона|Хемфри од Торона]], [[Симон од Тиберијаса]], [[Жерард од Сидона|Жерар од Сидона]], [[Ги од Бејрута]], [[Морис од Монтреала]], [[Волтер I Гренијер|Волтер од сен Омера]], велики мајстор Темплара [[Бернар де Тремеле|Бернар од Тремелаја]] и велики мајстор Хоспиталаца [[Рајмунд од ле Пеја]]. Били су ту и пет бискупа и патријарх Фулхер од Јерусалима, а испред њих је стајао Часни Крст. Са мора крсташи су нападали са 15 бродова којима је командовао [[Жерард од Сидона|Жерар од Сидона]].

 

 

[[Датотека:Baldwin III of Jerusalem receiving capitulation of Ascalon.jpg|мини|лево|Балдуин III прима капитулацију града]]

[[Балдуин III Јерусалимски|Балдуин]] се одлучио за отворени јуриш. Обе стране имале су веома велике губитке и након три дана непрестаног клања, крсташи коначно заузимају Аскалон. Док су текли преговори, муслимане је погодио пријектил који је убио 40 људи. Након тога су опсађени одустали од било каквих услова при предаји. Добили су три дана да се извуку из града. Дана 22. августа 1153. године пао је овај град који је већ 50 година крсташима био трн у оку.

 

 

Крсташи су улазак у град претворили у велику свечаност. Испред армије је ношен Часни Крст, а за њим је јахао краљ Балдуин. Највећа џамија претворена је у цркву Светом Павлу, а сам град је на управу добио млађи краљев брат, каснији краљ Јерусалима [[Амалрик I Јерусалимски|Амалрик I]]. Освајањем Аскалона цела [[Палестина]] је била у крсташким рукама.

 

==Види још==

* [[Битка код Аскалона]]

 

==Извори==

* Историја крсташких ратова - др Жељко Фајфрић (225-226)