Нур ад Дин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Биографија | име = Нур ад Дин | презиме = Зенги | слика = Nur ad-Din Zangi2.jpg | ши…
 
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 18:
}}
 
'''Нур ад Дин''' (1118 - 15. мај 1174.) је био муслимански владар [[Сирија|Сирије]] од 1146. године до своје смрти. Син је великом муслиманског освајача [[Зенги|Зенгија]]ја и један је од највећих бораца против [[Крсташи|крсташа]] кога историја памти. У његовој служби је био и прослављени војсковођа [[Саладин]]. Освојио је [[Дамаск]], [[Египат]] и [[Мосул]] и узео титулу султана. Познат је и по укидању крсташке [[Грофовија Едеса|грофовије Едесе]].
 
== Лик ==
 
Нур ад Дин је имао све оне карактеристике које су красиле великог вођу. И сама ситуација у [[Света земља|Светој земљи]] као да му се нудила. Власт је желео наметнути властитим примером и да својом побожношћу стекне поштовање свога народа. Поштовао је оне препоруке [[Куран|Курана]]а које су се односиле на скромност. Укинуо је све порезе сем оних које је дозвољавао Куран. Био је веома образован. Где год је путовао, Нур ад Дин је био окружен гомилом веома учених [[имам|имама]]а и [[Суфији|суфија]] према којима се односио са најдубљим поштовањем. Промовисао је џихад који је код њега имао теолошку подлогу у Курану. У свим већим градовима почело је проповедање ове ратне доктрине сваког петка, када се муслимани моле у [[џамија|џамијама]]ма. Ови методи Нур ад Дина остали су у примени код муслимана све до данас.
 
== Долазак на власт ==
 
Био је млађи син [[Зенги|Зенгија]]ја, господара [[Мосул|Мосула]]а и [[Алеп|Алепа]]а. Након Зенгијеве смрти 1146. године, његову државу поделила су два сина: старији [[Саиф ад-Дин Гази I|Саиф ад-Дин]] добио је Мосул, а млађи Нур ад Дин Мехмед Алепо. Нур ад Дин се потпуно разликовао од свога оца. Одмах након његове смрти ушао је у његов шатор, скинуо му прстен и ставио га на своју руку. Тиме је доказао да има жељу да настави оно што је његов отац започео – уједињење Блиског Истока. Но, њега су за то гонили сасвим други мотиви од његовог оца. Нур ад Дин је био дубоко религиозан, а је та његова религиозност чак прелазила и у фанатизам. Заправо, он се веома мало разликовао од оних крсташа који су водили [[Први крсташки рат]]. Њега Мосул није много интересовао и није имао намеру да тамо троши своју снагу; желео је да освоји оне територије које су окруживале Алепо, а онда и оно што је одувек био сан његовог оца – [[Дамаск]].
 
== Прве године владавине ==
Прву победу над крсташима је Нур ад Дин однео против [[Жосцелин II од Едесе|Жосцелина II]], грофа Едесе који је покушао да поврати град којега је освојио Зенги. У бици која је вођена између ова два владара, Нур ад Дин је однео велику победу. Мртвих крсташа је било преко 30.000, а преко 16.000 је одведено у робље. Жосцелин се успео спасити. Током [[Други крсташки рат|Другог крсташког рата]] је повео војску у напад на крсташе који су [[Опсада Дамаска (1148)|опседали Дамаск]]. То је утицало на крсташе да, након само пет дана, подигну опсаду и врате се у Јерусалим. Нур ад Дин је у наредним годинама и сам предузимао неколико опсада Дамаска. Његова упорност је на крају уродила плодом јер је 18. априла 1154. године уз помоћ присталица из града који су му отворили капије, успео да заузме овај важан град у Сирији.
 
Након завршетка Другог крсташког рата, Нур ад Дина је са малом војском напао [[Рајмунд од Поатјеа]]. У [[Битка код Инаба|бици код Инаба]] Нур ад Дин је поразио знатно слабију Рајмундову војску. У бици је погинуо и сам Рајмунд. Дана 4. маја 1150. године заробио је и последњег грофа Едесе, Жосцелина II. Жосцелин је у заробљеништву провео девет година где је и умро. Тако је једна [[крсташка држава]] престала да постоји.
 
== Успон ==
 
[[Датотека:BattleOfInab.jpg|300px|мини|лево|[[Битка код Инаба]], Нур ад Динова победа над [[Рајмунд од Поатјеа|Рајмундом од Поатјеа]]]]
Ред 42:
Нур ад Дин је искористио свађе крсташких вођа које су [[Опсада Шазар (1157)|опседале Шазар]] да, након њиховог повлачења, заузме град крајем 1157. године. Долазак византијског цара [[Манојло I Комнин|Манојла Комнина]] у Свету земљу накратко је прекинуо Нур ад Динова освајања. Године 1160. Нур ад Дин је заробио кнеза Антиохије [[Рене од Шатијона|Ренеа од Шатијона]]. Рене је у ад Диовој тамници провео дугих 16 година. Након смрти Балдуина III (10. фебруар 1162. година) Нур ад Дин је одбио да нападне слабу Јерусалимску краљевину говорећи да није поштено нападати људе које је оборила жалост за њиховим краљем.
 
== Походи на Египат ==
 
Године 1164. Нур ад Дин покреће велики поход на [[Египат]] који је у исто време био нападнут од крсташа Јерусалимске краљевине под [[Амалрик I Јерусалимски|Амалриком I]]. Вођство похода препустио је [[Ширку|Ширкуу]]у и његовом нећаку Салах ед Дин Јусуфу (касније чувени [[Саладин]]). Овај поход се завршио неуспехом и за крсташе и за Нур ад Дина. Нур ад Дин је успео освојити замкове Харим и Банијас (од крсташа), али није ишао даље.
 
Поновни напад крсташа на Египат 1168. године навео је Нур ад Дина да поново пошаље војску под Ширкуом у помоћ Египћанима. Ширку и Саладин тријумфално улазе у [[Каиро]] током 1169. године. Ускоро је цео Египат био под влашћу Нур ад Дина и Саладина.
 
== Смрт ==
 
[[Датотека:ضريح نور الدين الشهيد.JPG|мини|Нур ад Динова гробница у Дамаску]]
 
Године 1170. у саставу Нур ад Динове државе је, сем Алепа био и Мосул, Дамаск и Египат. То му је донело право да своју титулу атабега замени титулом [[султан|султана]]а. Због наглог успона Саладина могао се очекивати сукоб двојице великих муслиманских вођа. Први сукоби избили су 1171. године када је Саладин дигао опсаду крсташке тврђаве Крак де Монтреал сазнавши да се Нур ад Динова војска приближава. Оправдао се лошим временом, али заправо није желео да Нур ад Дину припадну заслуге за освајање града. До Нур ад Динове смрти Саладин му је био веран. Нур ад Дин је умро 15. маја 1174. године. Наследио га је деветнаестогодишњи син [[Малик Шах Исмаил]] од кога је Саладин убрзо преузео власт.
 
==Види још==
 
* [[Зенги]]
* [[Саиф ад-Дин Гази I]]
 
==Извори==
 
* Историја крсташких ратова - др Жељко Фајфрић (199-263)