Википедија:Транскрипција са јапанског језика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
'''Транскрипција имена из јапанског у српски језик''' прилично је једноставна и уједначена. Фонетски систем [[Јапански језик|јапанског језика]] сличан је оном српског, а пренос гласова додатно олакшава проста грађа јапанског слога, који у већини случајева чини сугласник праћен вокалом, као и петовокалски систем сличан српском.
 
== Особености ==
== Специфичности ==
Што се тиче специфичностиособености, треба имати у виду да постоје умекшане варијанте гласова, које су у [[ромаџи]]ју, јапанском латиничком писму, обележене словом ипсилон. Оне се преносе као сугласник + сонант „ј“. Јапанске предњонепчане африкате треба преносити као „ч“ и „џ“, упркос честој употреби „ћ“ и „ђ“ у ову сврху (нпр., правилно је ''Мичи, [[Фуџи]]'' уместо ''Мићи, Фуђи''). Вокал ''-{i}-'' у већини случаја треба преносити без промене. Изузетак је када се налази на крају речи, а испред другог самогласника (нпр. ''Аикава, [[Кансај]]'' уместо ''Ајкава, Кансаи''). Глас ''-{z}-'', по обичају, треба транскрибовати као ''з'' (нпр. презиме ''Сузуки'' уместо, ближе изговору, ''Судзуки'').
 
Такође треба обратити пажњу на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће, рецимо, главни град Јапана остати ''[[Токио]]'' уместо правилима одређеног преноса ''Токјо''. С друге стране, у српској лексици ће постојати и речи као што је ''[[бонсаи]]''.