Википедија:Транскрипција са словенских језика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
већина |
||
Ред 3:
== Особености ==
[[Датотека:Ćirilice.jpg|мини|350п|
Имена из ћириличких језика могу се у општем правопису писати само прилагођено, а не и изворно, што је случај са именима из латиничких језика. Постоје, додуше, и неке латиничке транслитерације, у којима писање остаје блиско изворном, али су оне употребљиве само у посебним приликама (нпр. у библиотекарству). Словенске ћирилице изложене су у датој табели, на којој се види општи део азбуке, али и специфичности појединих националних ћирилица. У општу ћирилицу укључено је и слово ''-{и}-'', мада се оно у том облику не налази у белоруској азбуци.
Ред 14:
* '''-{я, ю}-''' (други положаји) — транс. '''ја, ју''' (блр. -{Янка, Юрый, Марія}- — ''Јанка, Јуриј, Марија'')
* '''-{й, ў}-''' (полувокали) — транс. '''ј, в''' (блр. -{Вілейка, Стоўбцы}- — ''Вилејка, Стовпци'')
* '''-{ы, э, ё, лё, нё}-''' — транс. '''и, е, јо, љо, њо''' (рус. -{
* '''-{є, і, ї}-''' — транс. '''је, и, ји''' (укр. -{Рєпін, Їжаківка, Київ}- — ''Рјепин, Јижакивка'', трад. [[Кијев]])
* '''-{щ}-''' (опште) — транс. '''шч''' (укр. -{Атрощенко, Щербицький}- — ''Атрошченко, Шчербицки'')
Ред 22:
* '''-{ъ}-''' (бугарско) — транс. '''(а)''' (рус. -{Търговище, Сълп, Кънчев}- — ''Трговиште, Слп, Канчев'')
* '''-{г}-''' (укр. и блр.) — транс. '''г''' (укр. -{Григорій, Гайтана}- — ''Григориј, Гајтана'', не „Хрихориј, Хајтана“)
* '''-{г, ґ}-''' (русинско) — транс. '''х, г''' (русин. -{Горняк,
* '''-{ѕ, ќ, ѓ}-''' — транс. '''дз, ћ, ђ''' (мак. -{Sвезда, Ќулавкова, Ѓорѓија}- — ''Дзвезда, Ћулакова, Ђорђија'')
* '''-{дз, дж}-''' — транс. '''дз, џ''' (блр. -{Надзея}-, рус. -{Биробиджан}- — ''Надзеја, Биробиџан'')
Слово ''г'' нема исту гласовну вредност у ћириличким језицима. У украјинском, белоруском и русинском изговору означава струјни (фрикативни) сугласник, звучни парњак сугласника ''х'', те је на неки начин на средини између ''г'' и ''х''; из украјинског и белоруског преноси се као ''г'' (сагласно писму, ''Григориј'', а не ''Хрихориј''), док је у
Неоспорно је да се македонско ''-{ќ, ѓ}-'' преноси као ''ћ, ђ'': [[Злокућани (Битољ)|Злокућани]] (''-{Злокуќани}-''), [[Ђурђевиште]] (''-{Ѓурѓевиште}-''). Међутим, таква тенденција постоји и када се умекшано обично ''-{к, г}-'' налази пред вокалима предњег реда (''и, е''). Другим речима, понекад се групе ''-{ки, ке, ги, ге}-'' из македонског језика преносе као ''ћи, ће, ђи, ђе'', о чему сведочи пример [[Ђевђелија]] (''-{Гевгелија}-''). Ипак, ово је само изузетан поступак код укорењених назива. У свим осталим случајевима наведене групе преносе се према писму: Ангел, Киро (не „Анђел, Ћиро“). Из истог разлога се за бугарси град пише [[Ћустендил]] (''-{Кюстендил}-''), док је у осталим случајевима транскрипција релевантне групе ''кју'': Кјулавков (''-{Кюлавков}-'').
Бугарско ''-{ъ}-'' између два сугласника, од којих је један ''р'' или ''л'' (независно од редоследа), обично се изоставља, при чему се успоставља вокално ''р, л''. О оваквој прилагодби сведоче примери [[Велико Трново|Трново]] (''-{Търново}-''), Крстев (''-{Кръстев}-''), [[Влчи Дол]] (''-{Вълчи Дол}-''), Блсков (''-{Блъсков}-''). У осталим положајима ''-{ъ}-'' се замењује српским вокалом ''а'': Галабов (''-{Гълъбов}-''), Канчев (''-{Кънчев}-''), Саказов (''-{Съкъзов}-''). У појединим случајевима слоготворно ''р, л'' се не успоставља: Искар (''-{Искър}-''), Димитар (''-{Димитър}-''), [[Казанлак]] (''-{Казанлък}-''), обично у страним именима (прва из грчког, суфикс ''-{-лък}-'' из турског).
Бугарско и македонско ''-{е}-'' редовно се преноси као ''е'', а не као ''је'' (под утицајем руског): буг. Евтим, Благоев, Исаев, Куев, Андреев односно мак. Богоевски, Видоески, Андреевски. Наравно, између ''-{и}-'' и ''-{е}-'' умеће се позиционо ''ј'': буг. Георгијев, Захаријев односно мак. Илијевски, Ђурчијев. У пракси се каткад ''ј'' умеће и у другим позицијама: Андрејев, Исајев, Благојев, што није језички погрешно али предност треба дати писању без ''ј''. Међутим, не треба притом сузбијати ликове типа Андрејев, Малејева (''еје'' уместо два ''е''), где се избегава гомилање двају истих вокала.
== Прилагођавање ==
Словенске латинице одликују се нешто већом употребом дијакритика изнад сугласничких слова, чиме се постиже диференцираност специфичних словенских гласова. Најизразитији паралелизам српској ћирилици, поред [[Хрватски језик|хрватске]], може се уочити у [[Словеначки језик|словеначкој латиници]]. Из тог разлога словеначка имена се преносе простим пресловљавањем из латинице у ћирилицу, док се у латиници задржавају (уз једначења типа [[Влатко Мачек]] за ''-{Vladko Maček}-''). Посебно су обрађена и правила транскрицпије имена из [[Википедија:Транскрипција са руског језика|руског]] (истслов.), [[Википедија:Транскрипција са пољског језика|пољског]], [[Википедија:Транскрипција са чешког језика|чешког]] и [[Википедија:Транскрипција са словачког језика|словачког језика]] (запслов.).
Треба пазити и на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће се, рецимо, у српским текстовима писати о [[Битољ]]у, [[Скопље|Скопљу]], [[Праг]]у, мада би називи сковани према савременим правилима и схватањима били Битола, Скопје, Праха.
Такође, многа имена из белоруског и украјинског језика у српски су ушла руским посредством. Отуда следи да треба задржати традиционалне ликове какви су и досад улазили у српску литературу и картографију, те не модификовати их према белоруском односно украјинском изговору, као у примерима [[Могиљов]] (блр. Магиљов), [[Кијев]] (укр. Кијив), [[Харков]] (укр. Харкив), [[Лавов]] (укр. Љвив), [[Дњепар]] (укр. Днипро), [[Дњестар]] (укр. Днистер), [[Витепск]] (блр. Вицепск), [[Полоцк]] (блр. Полацк), [[Молодечно]] (блр. Маладзечна), [[Березина]] (блр. Бјарезина), [[Њемен]] (блр. Неман).
Слично важи и за личности, па је, на пример, председник Белорусије познат као [[Александар Лукашенко|Александар Григорјевич Лукашенко]] (према рус. ''-{Александр Григорьевич Лукашенко}-''), а не Аљаксандр Ригоравич Лукашенка (према блр. ''-{Аляксандр Рыгоравіч Лукашэнка}-''). Међутим, када се не ради о личностима које су културно-историјски маркиране, све чешће ће се лична имена преносити у форми која одговара аутентичном савременом изговору у украјинском или белоруском језику: укр. Олександр, Олексиј, Володимир, Олена, Свитлана, Пилип, Павло, Петро и блр. Алег, Аљаксеј, Салавеј, Сјаргеј, Куљашов, Владзимир, Аркадз, Генадз, Владзислав, Вјарцински (према рус. Вертински) и слично.
== Литература ==
| |||