Каћуша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{друго значење|руску песму|[[Каћуша (песма)]]}}
[[Датотека:Katyusha.jpg|мини|десно|250п|БМ-13 ''Каћуша'' на камиону ЗиС-3 у војном музеју у Београду]]
'''''Каћуша''''' је име за [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] [[вишецевни лансер ракета]], прво ракетно артиљеријско оружје на свету и једно од најпознатијих артиљеријских оруђа у наоружању Црвене армије током Другог светског рата. Развијена током 1930их година, Каћуша је држана у тајности све до немачког напада на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Батерије ових ракетних лансера, којима су до тада руковале искључиво јединице [[НКВД]], стављане су по потреби на располагање појединим командантима армија на оним секторима фронта који су били посебно угрожени непријатељским нападом. На бојишту их је први пута користила у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Црвена армија]] 14. јула [[1941]]. године. Систем се састоји од више ракетних лансера постављених на шасију камиона, што му даје велику покретљивост. Ракете је могуће испаљивати појединачно или у низу. ''Каћуше'' су оружја мале прецизности, па је њихова ефикасност остварена истовременим дејством већег броја ракета на исту мету. Коришћене су као оружје подршке пешадији и оклопно-механизованим јединицама. У завршној фази рата коришћена је у великом броју током артиљеријске припреме пре почетка офанзивних дејстава. Немачки војници који су се по први пут у борби сусрели са овим оруђем назвали су га „Стаљинове оргуље“, због специфичног звука који је ракета производила приликом лансирања. Првобитна верзија овог ракетног лансера М-13 користила је ракете на чврсто гориво калибра 132 -{mm}- које су лансиране са једноставног вишеструког шинског лансера, најчешће монтираног на камиону са три осовине. Паралелно са М-13 развијен је и лансер ракета М-30 који је користио ракете калибра 300 -{mm}- које су лансиране из једноставног лансера у облику правоугаоног рама од челичних шипки, у којем су биле монтиране четири лансирне шине.
Бишецевни бацачи ракета су били врхунска тајна на почетку Другог светског рада. Због тога су формирани специјални одреди тајне полиције [[НКВД]]-а да управљају њима.
Третирана као једна од највећих војних тајни, каћуше су, када нису дејствовале биле покривене цирадом. Немци су због специфичног звука каћуше звали „Стаљинове оргуље“.
Линија 34 ⟶ 23:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Zaloga| first = Steven J. | authorlink = Steven Zaloga | coauthors = James Grandsen | title = Soviet Tanks and Combat Vehicles of World War Two | publisher = Arms and Armour Press |year=1984| location = London | pages=150-54 | url =|isbn=978-0-85368-606-4}}
* {{cite book|last=Hogg|first=Ian V.|title=Twentieth-Century Artillery: 300 of the World's Greatest Artillery Pieces|url=http://books.google.com/books?id=xG-MAQ5LX10C|year=2000|publisher=Friedman/Fairfax|isbn=978-1-58663-299-1}}
{{клица-оружје}}
|