Разговор:Царство Симеона Уроша — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Противно правилима је јавно оптуживање другог корисника за коришћење сокпапет налога.--<small><span style="border:1px solid #0000ff;padding:1px;">[[Корисник: Владимир Нимчевић|<b>Нимчевић</b>]][[Разговор са корисником:Владимир Нимчевић|<font style="color:#accC10;background:#0000fa;">&nbsp;разговор&nbsp;</font>]] </span></small> 17:43, 19. јул 2014. (CEST)
 
Панонијан то што сам ја уређивао чланке везане за спорт, нема никакве везе са овом темом. Писао сам за спорт из простог разлога што волим спорт и то сам писао с времена на време. А ако ти сумњаш да ја нисам историчар, нема везе, то је твоје мишљење. И такође не мислим да си глуп, као што се питаш, али грешиш у уређивању и мислим да ниси историчар.
Назив Царство Симеона-Синише (или Симеоново царство) је прихватљиво у историографији, што значи да то није грешка, али то се односи само на државу којом је владао Симеон-Синиша и евентуално његов син. Након његове смрти створене су две државе Епир (где је Тома Прељубовић, постављен још 1366, али је признавао власт Симеона-Синише) и Тесалија (где влада Јован Урош, касније Анђели), ако узмемо у обзир и земље где је Симеон имао номиналну власт онда је тај број већи. Нигде се не јавља у литератури да Анђели владају Симеоновим царство, већ Тесалијом. Па те питам где пише: „Алексије Анђео је владао Симеоновим царством“? Ја нисам нашао нигде.
Што се тиче граница државе Симеона-Синише навешћу ти литературу коју тражиш.
 
 
Раде Михаљчић, Крај Српског царства, страна 77.
 
 
{{цитат|На другом крају Српске државе положај цара Уроша много је нејасан. Област Река (Флуминарија) у Арбанији, која се простирала од Бојане на северу до Војуше на југу, са изузетком Драча, који је био поданик Анжујаца, била је за време рата са Дубровником у оквиру Српског царства. Када је предузела економску блокаду против Српске државе, Дубровачка општина је забранила својим трговцима да возе со у „у област Река и земље подчињене краљу Рашке“. Ово подручје савременици су и две године касније сматрали као територију српске државе. „Ви знате да не држите и не поседујете речену област Река – поручила је марта 1363. Дубровачка општина Драчанима – већ је држи српски цар... }}
Да не цитирам целу страну. Овде се ради о рату између Дубровника и Војислава Војиновића (1359-1362). Дубровчани су забранили извоз соли у области Реке (Флуминарија) коју држи албански великаш Блаж Матаранго, из разлога јер је за време тог рата хватао и прогањао дубровачке трговце. Иначе ова област и није мала када се погледа где је Бојана, а где Војуша, али га након 1363. потискује Карло Топија и његова област се смањује на област од Вреге до Девола.
Нимчевић је цитирао реченице везане за Јована Комнина Асена, а то можеш наћи и у Историју Српског народа.
За Карла Топију и Андрију II Mузакија нема никаквих опипљивих података према којим би се одредило чију власт признају.
 
 
Историја Српског народа I, страна 576. (Милош Благојевић један од аутора)
 
 
{{цитат|Цар Симеон је постављао васељенске судије; Грку Јовану Архонтици, свом верном властелину доделио је титулу великог дукса, а на високо достојанство деспота уздигао два арбанашка феудалца Ђина Буја и Петра Љоша. Није познато да ли је цар Урош или цар Симеон доделио титулу севастократора Блажу Матарангу. У сваком случају, Симеон је иступао са свим прерогативима царске круне, али друго је питање у којој је мери могао да наметне своју личност...Он се 1366. потписао као господар Ромеја и Срба и целе Албаније, али је његова власт у Епиру постепено слабила, Арбанашка властела умела је да искористи победу над деспотом Нићифором II, те у западном делу државе само град Јањина није био под њеном влашћу, јер је цар Симеон тамо поставио свог зета Тому Прељубовића.}}
Из овог текста се јасно види да Симеон Синиша није имао превелику власт над Ђином Бујом и Петром Љошом, они су само номинално признали Симеона за цара, а он их је 1359. наградио за то што су поразили Нићифора Орсинија у бици код Ахелоја, деспотским достојанством.
 
{{цитат|Претходна краткотрајна српска власт једва да је оставила трага, те је Симеон успостављао власт на старим темељима задржавајући византијске установе и управне органе.}}
Из ове реченице се види да је Симеоново царство само наставак тесалске и епирске државности.
 
Такође препоручио бих ти да прочиташ цео одељак везан за ову тему из Историје српског народа.
Такође карта која се налази у овој књизи је иста карта коју је избацио Нимчевић, а и код Шујице (Немирно доба српског среднјег века) се налази иста карта.
 
А сада ти изволи и изнеси твоје доказе и „дебелу“ литературу којом потврђујеш твоје тврдње, али немој да ми наводиш само карту, или да ми износиш одељке из Политикиног забавника или да наводиш Петрита Имамија, Миломира Филиповића Фићу, Јована Деретића и сличне. Такође немој да цитираш застарелу литературу и да се позиваш на то, као што јеси, већ цитирај праву литературу која се користи на факултету.
Где пише да Алексије и Манојло Анђео владају тзв. „Симеоновим царством“? Као што си написао. Свуда ако боље погледаш то се односи само на Симеона Синишу, за њих пише да владају Тесалијом.
Како доказујеш да је тзв. „Симеоново царство“ заузимало територију као на карти из атласа за ОШ, коју си избацио? --[[Корисник:Tigar911|Tigar911]] ([[Разговор са корисником:Tigar911|разговор]]) 18:20, 19. јул 2014. (CEST)