Јован Мајендорф — разлика између измена

[[Протојереј|Протојереј]] Јован Мајендорф (17. фебруар 1926 - 22. јул 1992) био је истакнути православни свештеник, [[Теологија|теолог]] и писац 20. века.

Јован Мајендорф је рођен у [[Neuilly-sur-Seine|Neuilly-sur-Seine]], [[Француска|Француска]], у породици руских [[Племство|племића]] и [[Емиграција|емиграната]] као Иван Теофилович барон фон Мајендорф (Иван Феофилович барон фон Мейендорф). Мајендорф је завршио средњу школу у Француској, да би након тога стицао богословско знање на академији св. Сергија у [[Париз|Паризу]], где је дипломирао (1949). На [[Сорбона|Сорбони]] је дипломирао 1948. године, а касније је стекао и следеће дипломе: а Diplôme d'études supérieures (1949), a Diplôme de l'école pratique des Hautes Etudes (1954). Титулу доктора богословских наука стекао је одбранивши тада револуционарну докторску дисертацију о учењу [[Григорије Палама|св. Григорија Паламе]].

Након рукоположења 1959. године, Мајендорф се са породицом преселио у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене (САД)Америчке Државе]]. Примљен је на [[Православна богословска академија Светог Владимира|Богословску академију св. Владимира]], која се налази у Такахоу[[Такахо|Такахо-у]] (енгл. Tuckahoe), Њујорк, као професор црквене историје и [[Патристика|патристике]]. Поред тога, био је предавач [[Византија|Византијског]] богословља на [[Универзитет Харвард|Универзитету Харвард]], на Дамбартон Оукс-у (енгл. Dumbarton Oaks), где је провео један семестар у својству вршиоца дужности директора (1977), и на Универзитету[[Univerzitet Фордам (Fordham|Универзитету University)Фордам]] где је предавао Историју Византије (од 1967). Такође, био је ванредни професор на Универзитету [[Универзитет КОламбија|Колумбија]] и Уједињеном Богословском колеџу (енгл. Union Theological Seminary) смештеним у Њујорку. Предавао је на бројним универзитетским кампусима и црквеним догађајима. Дужност декана Академије св. Владимира обављао је од марта 1984. до јуна 1992. године. Последње три године живота често је посећивао Москву и Санкт-Петербург, где је држао предавања и проповедао.

Мајендорф је био један од водећих гласова у православној заједници и радио је на поновном уједињавању групa са којима Руска Православна Црква прекинула општење након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]]. Био је један од кључних људи у успостављању [[Православна црква у Америци|Православне цркве у Америци]] (енгл. OCA) као независног ентитета (1970). Увек је инсистирао на важности православног предања, што је често манифестовао на [[Екуменизам|екуменским]] скуповима, попут скупштине у Упсали (1968), одржаној под покровитељством [[Светски савет цркава|Светског Савета Цркава]] (енгл. WCC), а за време његовог председавања комисијом ,,Вера и поредак" (1967-1975).

Током одмора у породичној летњој резиденцији у [[Квебек|Квебеку]], Мајендорф се разболео и одведен је на преглед у болницу св. Марије у [[Монтреал|Монтреалу]]. Тамо је и преминуо услед канцера панкреаса. На последње путовање испратио га је поглавар Америчке Православне Цркве, [[Митрополит|митрополит]] [[Вашингтон|Вашингтонски]] Теодосије, који је чин погребења обавио у капели Академије св. Владимира у Крествуду.

Његов син, Пол Мајендорф (1950), тренутно је професор [[Литургија|Литургијског]] богословља при Академији св. Владимира.

Као члан више стручних удружења, Мајендорф је, током различитих периода, служио као председник Православног богословског америчког друштва, председник Америчког патристичког друштва, и као члан Извршног одбора САД за Византијске студије. Био је члан Националне задужбине за хуманистичке науке (1976-1977), и сарадник [[Гугенхајм|Гугенхајма]] (1981).

Током своје службе у [[Црква|Цркви]], заузимао је позиције председника одељења за спољне послове Православне Цркве у Америци, саветника [[Свети синод|св. Синода]], и уредника месечног листа Православне Цркве.

Посвећен посебно православном јединству и сарадњи, био је један од оснивача и први генерални секретар организације ''Синдесмос'' (енгл. Syndesmos - СветскиСветскa покретфедерација православнихправославне омладинских организацијаомладине), а касније је служио и као њен председник.

Мајендорфу је додељен почасни докторат Универзитета Нотр Дам (енгл. University of Notre Dame) и Главне богословске академије (енгл. General Theological Seminary), а био је и дописни члан [[Краљевско друштво|Британске академије наука]]. Био је виши научни сарадник у Дамбратон Оукс-у. Диплома почасног члана [[Санкт Петербург|Лењинградске]] богословске академије додељена му је у мају 1990. године. Јуна 1991. године, Мајендорф је награђен орденом св. Владимира, 2. класе, од стране његове светости [[Патријарх московски Алексије II|Алексија II]], [[Патријарх|патријарха]] [[Москва|московског]] и целе [[Русија|Русије]].