Плеистоцен — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
 
Крај плеистоцена одговара крају [[Палеолит|палеолитског доба]] које користи [[археологија]].
[[СликаДатотека:Ice age fauna of northern Spain - Mauricio Antón.jpg|thumb|300п|У време плеистоцена клима је била другачија и ту је илустрација једног пејсажа из касне епохе плеистоцена у северној Шпанији.]]
 
== Датирање плеистоцена ==
Модерни континенти су у суштини били на данашњим позицијама током плеистоцена, те се нису помакли даље од 100 км.
 
=== '''Карактеристике леденог доба''' ===
Плеистоценску [[Клима|климу]] су карактерисали учестали ледени циклуси где су континентални ледењаци напредовали до 40. паралеле на неким местима. Сматра се како је на врхунцу глацијација 30% Земљине површине било покривено ледом. Уз то се зона вечног леда простирала неколико стотина километара јужно од [[лед]]еног покривача, у Северној [[Америка|Америци]] и у [[Евроазија|Евроазији]].
 
Ефекти глацијације су били глобални. Антарктик је био кроз цели плеистоцен покривен ледом, исто као и у претходном плиоцену. Анди и Патагонија су такође били покривени поларном капом. Ледници су постојали на Новом Зеланду и Тасманији. Тренутно нестајући ледењаци на Маунт Кенији, Килиманџару и Рувензори на истоку и средишту Африке су били далеко већи. Ледници су постојали у планинама Етиопије и на западу у планинском масиву Атлас.
 
На северној хемисфери се велики број мањих ледника стопио у један велики. Кордиљерски ледени покривач се простирао на северозападу Северне Америке; исток је био покривен Лаурентидеом. Скандинавски ледени покров је притискао северну Европу, укључујући [[Велика Британија|Британију]]; алпски ледени покров је притискао Алпе. Мањи делови леденог покривача су се могли наћи у Сибиру и на арктичкој плочи. Северна мора су била замрзнута.
 
Јужно од леденог покривача су се акумулирала огромна језера захваљујући блокади водених токова те мањем испаравању због хладнијег ваздуха. Северни дио средишта Северне Америке био је у потпуности покривен језером Агасиз. Око 100 базена, сада углавном исушених, су били испуњени водом на западу Америке. Језеро Боневиле, на пример, је стајало где данас стоји Велико слано језеро. У Евроазији су се велика језера створила као резултат продора ледника. Реке су биле веће, имале стабилнији ток, те имале више притока. И афричка језера су била већа, вероватно због смањеног исправања.
Пустиње су, с друге стране, биле сувље и пространије. Због смањења океанског и другог исправања, било је мање киша.
 
=== '''Палаеоциклуси''' ===
Сума прелазних фактора који делују на Земљину површину је циклична: [[клима]], [[океан]]ске струје и други помаци, струје ветрова, температуре итд. То је све последица цикличних промена у кретању планета који с временом све те факторе уравнотежује. Ти су фактори изазвали учестале глацијације у плеистоцену.
 
=== '''Миланковићеви циклуси''' ===
Глацијација у плеистоцену је била низ глацијалија и интерглацијација, стадијала и интерстадијала који су пратили периоде промене климе. Данас се верује да су главни фактор у климатским променама били Миланковићеви циклуси. То су периодичкле варијације у регионалној соларној радијацији узроковане променама у кретању Земље.
 
[[Милутин Миланковић|Миланковићеви]] циклуси нису могли бити једини фактор, јер они не могу објаснити почетак ни крај плеистоценског леденог доба, као ни учестала ледена доба. Најбоље служе као модел унутар плеистоцена те се на темељу њега могу одредити ледена доба сваких 100.000 година.
 
=== '''Циклуси нивоа изотопа кисеоника''' ===
У анализи нивоа изотопа кисеоника, варијације у односу О-18 према О-16 (два изотопа кисеоника) у маси (мерени спектрометром масе) присутних у калциту с океанских темељених узорака се користе као дијагностичко средство за одређивање промена океанске температуре, а самим тим и промене климе. Хладнији океани су богатији с О-18, присутним у шкољкама микроорганизама које луче калцит.
 
 
== Плеистоценска фауна ==
За плеистоцен или холоцен нису одређени никакви [[фауна ( биологија)|фаунални]]лни стадијуми. И морска и континентална фауна је у суштини била модерна. Већина научника верује да је човек еволуирао у свој модерни облик током плеистоцена.
 
Масовно изумирање крупних сисара (мегафауне), које је укључивало мамуте, мастодонте, сабљозубе тигрове, глиптодонте и копнене љенивце је започело крајем плеистоцена те се наставило у [[холоцен]]у.
Масовна изумирања су била посебно оштра у Северној Америци где су нестали домаћи коњи и деве.
 
== Литература ==
* Ogg, Jim; June, 2004, ''Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's'', [http://www.stratigraphy.org/gssp.htm Stratigraphy.org], Accessed April 30, 2006.
 
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Pleistocene}}
* The [http://digitalcollections.smu.edu/cdm4/browse.php?CISOROOT=/sit SMU-in-Taos Research Publications] digital collection of anthropological and archaeological monographs contains [http://digitalcollections.smu.edu/u?/sit,23 Late Pleistocene environments of the southern high plains].
1.572.075

измена